U pošiljci luka iz Bosne i Hercegovine otkriveno je povećano prisustvo kadmijuma, teškog metala koji može biti štetan za zdravlje. Evropski sistem brzog uzbunjivanja za hranu i životinjsku hranu (EU RASFF) je 3. marta 2023. godine obavestio o prisustvu 0,056 miligrama kadmijuma po kilogramu luka, što predstavlja potencijalni rizik za zdravlje. Ovo je treći put u nekoliko meseci da je zabeleženo povećano prisustvo kadmijuma u povrću koje se izvozilo iz BiH.
Prethodnih meseci, kadmijum je takođe otkriven u pošiljkama paradajza i paprika, što je dovelo do obustave njihove isporuke. Kadmijum se može nakupljati u povrću putem kontaminacije zemljišta, vode i zagađenja iz atmosfere. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikuje kadmijum kao kancerogen, povezujući ga s povećanim rizikom od različitih vrsta raka, uključujući rak pluća, dojke i prostate.
Dr. Tihomir Predić iz Poljoprivrednog instituta u Banjaluci savetuje proizvođačima da redovno analiziraju zemljište i proveravaju njegovu plodnost, posebno oni koji izvoze. On naglašava da je važno utvrditi sadržaj opasnih i štetnih materija u zemljištu, jer biljke mogu usvajati te materije. Kadmijum se prirodno nalazi u zemljištu, ali može doći do kontaminacije kroz đubriva ili druge supstance koje se koriste u poljoprivredi.
Predić ističe da povećano prisustvo kadmijuma može biti rezultat različitih klimatskih faktora i drugih okolnosti, te da nije uvek alarmantno. Profesor Siniša Mitrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci dodaje da karakteristike zemljišta mogu značajno uticati na nivoe kadmijuma. On ukazuje na to da se kadmijum može pronaći u većim koncentracijama u zemljištu u blizini industrijskih objekata, kao što su železare ili rudnici.
Mitrić takođe napominje da mineralna đubriva koja se koriste u poljoprivredi mogu biti izvor povećanog prisustva kadmijuma. Stoga je važno da proizvođači budu svesni izvora zagađenja i preduzmu odgovarajuće mere kako bi smanjili rizik od kontaminacije svojih proizvoda.
Ova situacija ukazuje na važnost redovne kontrole kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, posebno kada je reč o izvozu. Uzimajući u obzir sve veće zahteve potrošača za sigurnom i zdravom hranom, proizvođači moraju biti proaktivni u očuvanju kvaliteta svojih proizvoda. Pored analize zemljišta, preporučuje se i primena održivih poljoprivrednih praksi koje smanjuju rizik od kontaminacije.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da nadležne institucije pojačaju kontrolu i nadzor nad poljoprivrednom proizvodnjom. Pravilna edukacija proizvođača o rizicima i metodama zaštite od kontaminacije može značajno doprineti očuvanju zdravlja potrošača i poboljšanju kvaliteta proizvoda koji se nude na tržištu.
U konačnici, povećano prisustvo kadmijuma u povrću iz BiH naglašava potrebu za jasnijim standardima i rigoroznijim kontrolama u poljoprivrednoj industriji. Samo tako se može obezbediti sigurnost hrane i zaštititi zdravlje potrošača, čime se stvara poverenje u domaće proizvode i održava konkurentnost na međunarodnom tržištu. Proizvođači, naučnici i institucije moraju zajedno raditi na pronalaženju rešenja koja će smanjiti rizik od kontaminacije i osigurati zdraviju budućnost za sve.
