Digitalna radna kartica u Grčkoj je postala obavezna u sektorima turizma i ugostiteljstva, nakon uspešne primene u raznim sektorima kao što su banke, supermarketi, osiguravajuće kuće, firme za obezbeđenje i javna preduzeća. Ovaj sistem, koji se koristi od 1. marta, ima za cilj da obezbedi fer plaćanje zaposlenih, kao i da spreči neprijavljeni rad.
Prema informacijama iz grčkog Ministarstva rada, digitalna radna kartica predstavlja inovativno rešenje koje se može koristiti za praćenje radnih sati i prijavljivanje prekovremenog rada. U sektorima gde je kartica već primenjena, zabeležen je porast prijavljenih prekovremenih sati za više od 815.000 sati u poređenju sa periodom pre njenog uvođenja. Ovaj porast ukazuje na to da se radnici sve više prijavljuju za prekovremeni rad, što može doprineti većoj transparentnosti i zaštiti njihovih prava.
Do sada je sistem obuhvatio oko 750.000 zaposlenih, a očekuje se da će se ovaj broj povećati na oko 1,5 miliona kada se turizam i ugostiteljstvo u potpunosti integrišu u digitalni sistem. Takođe, ukupan broj preduzeća koja primenjuju sistem premašiće 150.000, što govori o širokoj prihvaćenosti ove inicijative na tržištu rada.
Jedan od glavnih ciljeva uvođenja digitalne radne kartice je smanjenje neprijavljenog rada, što je problem koji muči mnoge sektore, posebno turizam i ugostiteljstvo, gde se često susreću zloupotrebe. Uvođenje ovog sistema ima potencijal da značajno poboljša radne uslove i stvori pravednije okruženje za radnike.
Pored toga, digitalna radna kartica može pomoći u jačanju ekonomije zemlje. Sa većim brojem prijavljenih radnika, država može očekivati i povećanje prihoda od poreza, što može biti od velike koristi za javne finansije. Takođe, transparentnost u poslovanju može privući strane investitore, koji često traže sigurno i stabilno poslovno okruženje.
Ovaj sistem takođe nudi brojne prednosti za poslodavce. Pomoću digitalne radne kartice, poslodavci mogu lakše pratiti radnu efikasnost svojih zaposlenih, kao i obezbediti da se poštuju svi zakonski propisi u vezi s radnim vremenom i plaćanjem. Na taj način, digitalna radna kartica ne samo da štiti radnike, već i olakšava poslovanje firmama.
Osim toga, primena digitalne radne kartice može doprineti smanjenju sive ekonomije u zemlji. Kada radnici budu prijavljeni i zaštićeni, smanjuje se mogućnost da se radilište koristi kao sredstvo za izbegavanje zakonskih obaveza. Ovo je posebno važno u sektorima koji su tradicionalno skloni neprijavljenom radu, kao što su ugostiteljstvo i turizam.
U budućnosti, Grčka planira da proširi primenu digitalne radne kartice i na druge sektore, čime bi se dodatno osnažio sistem zaštite radnika. Uvođenje ovog inovativnog rešenja može poslužiti kao model za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim problemima u vezi s neprijavljenim radom i zaštitom radnih prava.
U zaključku, digitalna radna kartica predstavlja značajan korak ka modernizaciji tržišta rada u Grčkoj. Ovaj sistem ne samo da obezbeđuje zaštitu radnika, već i doprinosi jačanju ekonomije i smanjenju sive ekonomije. Njegova primena u sektorima turizma i ugostiteljstva može doneti brojne koristi, kako za radnike, tako i za poslodavce, čime se stvara pravednije i transparentnije poslovno okruženje. Očekuje se da će uvođenje digitalne radne kartice imati dugoročne pozitivne efekte na grčko društvo i ekonomiju.
