Promene na Upworku, koja je vodeća platforma za IT frilensere u Srbiji, ukazuju na značajnu transformaciju gig tržišta u zemlji. Srbija je proteklih godina bila jedno od ključnih tržišta za gig ekonomiju u regionu, sa stalnim rastom broja frilensera. Međutim, trenutni trendovi pokazuju da se situacija menja.
U Srbiji je zabeležen rast zaposlenosti u tradicionalnim sektorima, koji godišnje raste po stopi od 4%. To je rezultiralo smanjenjem broja frilensera koji su do sada koristili gig ekonomiju kao primarni izvor prihoda. Na dodatne poteškoće utiče i odlazak mladih i visokoobrazovanih kadrova iz zemlje, što smanjuje bazen potencijalnih gig radnika.
Analize pokazuju da su iskusniji IT radnici, koji su imali prethodne angažmane na platformama, ostali u igri, dok su novi i manje iskusni radnici često odustajali. Najmanji pad broja gig radnika od 5,2% zabeležen je u sektorima razvoja softvera, kreativnih usluga i multimedije, dok su profesije iz drugih oblasti pretrpele znatnije padove između 25% i 36%.
Iako je broj frilensera opao, prosek cene rada po satu porastao je za 5,9%, dostigavši 23,7 dolara. Najveći rast cena rada zabeležen je u oblasti profesionalnih usluga (10%) i razvoja softvera (12%), što ukazuje na veću potražnju za specijalizovanim znanjima.
Interesantno je da su žene u ovoj ekonomiji češće napuštale digitalno tržište rada, pa je njihov udeo pao na 33,1%. Takođe, podaci ukazuju na povećanje jaza u zaradama između muških i ženskih radnika, pri čemu žene zarađuju 81,3% od plate muškaraca, što je pad u odnosu na prethodna merenja.
Ovi podaci govore o tome da su preostali gig radnici uspevali da se bolje pozicioniraju na tržištu i da profitiraju od smanjenja konkurencije. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko će smanjenje broja radnika uticati na interes klijenata za srpsko tržište frilensera.
Globalna ekonomska kretanja takođe snažno utiču na srpsko gig tržište. Geopolitičke tenzije, recesioni trendovi i smanjenje investicija u istraživanje i razvoj kod tehnoloških kompanija dovode do smanjene potražnje za gig radnicima. Nasuprot tome, digitalizacija i rast potrebe za tehnološkim znanjima mogli bi da podstaknu novi talas angažovanja u frilens sektoru.
Zanimljivo je da je broj angažovanja gig radnika iz inostranstva u prethodnoj godini porastao na 27%, što potvrđuje globalizaciju tržišta rada i nedostatak talenata u razvijenim zemljama.
Jedan od najvažnijih trendova u gig ekonomiji je rastući uticaj veštačke inteligencije. Predviđa se da će do 2025. godine čak 70% gig radnika koristiti AI za administrativne poslove, dok će 60% nastaviti da se dodatno edukuje putem AI platformi.
Otkazi u tehnološkoj industriji, koji su počeli 2022. godine, dostigli su vrhunac početkom 2023. i nastavili se kroz 2024. godinu. Statistika otkaza pokazuje da su 542 tehnološke kompanije otpustile 151.484 zaposlenih u 2024. godini, s kompanijama poput Google-a i Microsoft-a koje su među najznačajnijim otpuštačima.
Zbog sve veće upotrebe AI alata, koji preuzimaju jednostavnije i repetitivne zadatke, došlo je do smanjenja zarada u oblastima gde su gig radnice brojnije, poput administrativnih usluga. U oblastima gde dominiraju gig radnici, poput razvoja softvera, prosečne zarade su porasle, čime se dodatno povećava razlika između polova.
Analiza gig radnika po regionima u Srbiji pokazuje da je većina njih koncentrisana u urbanim centrima, pri čemu 84,5% frilensera živi i radi u 28 gradova. Svi regioni su doživeli smanjenje broja gig radnika, pri čemu je pad bio najmanji u Vojvodini (14,7%) i najveći u Beogradu (17,7%). Beograd dominira sa 40,2% gig radnika, dok Novi Sad, Niš i Kragujevac imaju značajno manje udele.
U zaključku, gig tržište u Srbiji se suočava sa značajnim promenama, kako u strukturi radne snage, tako i u potražnji i platama. Frilenseri će morati da se prilagode novim uslovima kako bi opstali u ovom dinamičnom okruženju.
