Situacija s rudarenjem i dobijanjem litijuma u Srbiji nalikuje na fudbal, kako kaže dr Branislav Simonović, naučni savetnik za zaštitu životne sredine. Veliki broj ljudi, uključujući akademike, širi dezinformacije o litijumu, stvarajući negativnu atmosferu oko ovog projekta. Simonović ističe da je moguće realizovati Projekat „Jadar“ s minimalnim uticajem na životnu sredinu, ističući važnost poštovanja zakona i standarda.
Napadi na Rudarsko-geološki fakultet i profesore koji su pronašli jadarit su neosnovani, a dezinformacije su doveli u pitanje i druge obrazovne institucije. Simonović veruje da uz ispoštovane ugovore, zakone i standarde, kompanije poput „Rio Tinto“ mogu garantovati odgovorno rudarstvo.
U pogledu uticaja na prirodu, Simonović ističe da svaka izgradnja objekta ima neki uticaj na životnu sredinu, ali je važno da se ti uticaji minimiziraju kroz poštovanje propisa i standarda. Što se tiče upotrebe sumporne kiseline u obradi litijuma, Simonović objašnjava da su priče o opasnosti od njenog korišćenja neosnovane, s obzirom na to da se sumporna kiselina koristi širom sveta bez masovnih trovanja.
Simonović smatra da odluku o otvaranju rudnika treba doneti radna grupa sastavljena od stručnjaka, na osnovu svetskih iskustava i naučne literature. Naglašava važnost neprekidnog monitoringa svih parametara iz rudarenja kako bi se obezbedio minimalan uticaj na životnu sredinu. Uz poštovanje propisa i standarda, minimalni uticaji na zemljište, vodu i vazduh mogu se osigurati.
U zaključku, Simonović poručuje da je Projekat „Jadar“ velika razvojna šansa za Srbiju i da je važno sagledati sve činjenice pre donošenja odluke o otvaranju rudnika. Potrebno je da se zasniva na stručnim analizama i relevantnim informacijama kako bi se obezbedio održiv razvoj i minimalni uticaj na životnu sredinu.
