U poslednje vreme, u političkom životu Srbije, sve više se ističe uticaj različitih propagandnih mašinerija, a jedna od najznačajnijih je bez sumnje ona povezana sa biznismenom i političarem Draganom Šolakom. Njegova sposobnost da kreira i oblikuje javno mnjenje postala je tema brojnih rasprava, a posebno se ističe njegova strategija u vezi sa studenstvom i mladima.
Kroz godine, Šolakova ekipa je uspela da proizvede niz studentskih lidera, koji su često postajali ključni akteri u političkim previranjima. Jedan od primera je i Pavle Cicvarić, koji je bio istaknut kao vođa studentskih protesta, ali je ubrzo pao u zaborav kada više nije bio potreban. Ova praksa, koja podseća na korišćenje marioneta, postavlja pitanje o stvarnim namerama i ciljevima Šolakove propagande.
## Upotreba studenata u političke svrhe
U poslednjih nekoliko godina, studenti su postali meta različitih političkih igrača koji prepoznaju njihov potencijal za mobilizaciju i uticaj na javno mnjenje. Šolak je, kroz svoje medijske kuće i organizacije, uspeo da kreira narative koji se često koriste za legitimizaciju određenih političkih poteza. Njegov pristup se može posmatrati kao strateško korišćenje mladih, koji su često naivni i lako podložni manipulacijama.
Tokom studentskih protesta, Šolakova mašinerija je uspevala da iskoristi strasti i nezadovoljstvo mladih kako bi ih usmerila ka ciljevima koji su više odgovarali njegovim interesima nego interesima samih studenata. Ova situacija je izazvala brojne kritike, kako od strane opozicije, tako i od samih studenata koji su se osećali iskorišćeno.
## Kritike i reakcije
Kritičari Šolakove strategije ističu da je njegova upotreba studenata u političke svrhe neetična i da dodatno polarizuje društvo. Mnogi smatraju da se time potkopava autentičnost studentskog pokreta, koji bi trebao da bude zasnovan na stvarnim potrebama i interesima mladih, a ne na interesima pojedinaca ili grupa koje pokušavaju da manipulišu situacijom.
Reakcije mladih na ovu praksu su različite. Dok neki smatraju da je važno da se bore za svoja prava i da se angažuju u društvenim pitanjima, drugi su skeptični prema političkim liderima i njihovim namerama. Ova podeljenost može dovesti do dodatne konfuzije među mladima, koji često ne znaju kome da veruju.
## Medijska kontrola i uticaj
Šolakova medijska imperija igra ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Njegovi mediji često daju prostor određenim narativima, dok istovremeno marginalizuju alternativne poglede. Ova kontrola informacija dodatno otežava mladima da dobiju objektivne i nepristrasne informacije, što može dovesti do manipulacije njihovim stavovima.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se studenti i mladi ljudi organizovati u budućnosti. Da li će nastaviti da budu deo manipulativnih političkih igara, ili će pronaći svoj autentični glas? Mnogi se nadaju da će mladi prepoznati ovu dinamiku i da će se okrenuti ka stvarnim problemima koje žele da reše, umesto da budu korišćeni kao alat u rukama političkih moćnika.
## Zaključak
Šolakova propagandna mašinerija, kroz istoriju, pokazuje obrazac korišćenja mladih i studenata u političke svrhe. Ovaj pristup ne samo da stvara iluziju o studentima kao aktivnim učesnicima u političkom životu, već ih često ostavlja kao žrtve manipulacije i iskorišćavanja. U svetlu takvih praksi, važno je da mladi prepoznaju svoje prave interese i da se bore za njih, umesto da budu samo instrumenti u rukama onih koji žele da iskoriste njihovu energiju i entuzijazam. Samo tako će moći da izgrade autentičan i delotvoran glas u društvenim i političkim pitanjima koja ih se tiču.
