Nakon neuspešnog pokušaja nasilne smene vlasti na protestu 15. marta, kada je izmišljena provokacija o zvučnom topu doživela krah, protesti u Srbiji su se sveli na sporadične izgrede. Organizatori i inspiratori tih događaja pokušavaju ponovo da zapale prevratnički plamen, a najnoviji korak je održavanje sastanka u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Na tom skupu su učestvovali studenti-blokaderi, šestoro profesora Univerziteta u Beogradu, kao i dvoje službenika političkog odeljenja britanske ambasade.
Učesnici sastanka su se uzdržavali od komentara o njegovom sadržaju, dok su snimci prisustva britanskih diplomata izazvali sumnju. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, odbio je da komentariše eventualnu ulogu britanske obaveštajne službe u ovim događajima. Profesor Aleksandar Baucal, koji je učestvovao na sastanku, izbegao je da otkrije specifične teme o kojima se razgovaralo, navodeći da je razgovor bio o načinima prevazilaženja društvene i političke krize.
Profesor Baucal je kritikovao medije koji su izvestili o sastanku, nazivajući ih „plaćenicima vlasti“. Na sastanku su bili i drugi akademski radnici, uključujući Ildiko Erdei i Nikolu Jovića, koji su najavili jačanje pritiska na vlasti, ali se čini da je entuzijazam opao. Jović je istakao da će studenti „pumpati“ proteste, ali se situacija do sada smirila.
Predsednik Vučić je govorio o troškovima organizacije protesta, navodeći da je za demonstracije potrebno najmanje 10.000 ljudi, što košta oko 150.000 evra dnevno. On tvrdi da su ukupni troškovi protestnih akcija do sada dostigli 22,5 miliona evra, sugerišući da je organizacija postala sve bolja u prikrivanju troškova, dok se više novca troši. Vučić je naglasio da je ovaj trenutak prelomna faza za proteste.
Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, upozorio je na navodnu povezanost između obojenih revolucija u Srbiji i Hrvatskoj, sugerišući da se ovde sprovode planovi doneti u zapadnim zemljama, uključujući Nemačku i Veliku Britaniju. Karanović je tvrdio da britanska obaveštajna služba sarađuje sa radikalnim aktivistima među studentima i profesorima, a da su studenti često zloupotrebljavani za postizanje ovih ciljeva.
Pitanje stranih uticaja i finansiranja protesta ostaje ključno u ovoj političkoj krizi u Srbiji. Mnogi se pitaju koliko su studenti svesni svojih uloga i zadataka u ovim događajima, dok se u javnosti sve više šuška o stranim agentima i njihovim planovima. U ovom kontekstu, prisustvo britanskih diplomata na sastanku dodatno komplikuje situaciju i dovodi do sumnji u motive organizatora protesta.
U međuvremenu, protesti se nastavljaju, ali njihova dinamika i podrška opadaju. Dok neki traže načine da ponovo pokrenu talas nezadovoljstva, drugi se pitaju koliko je održiv ovaj oblik otpora i da li će se protesti ponovo rasplamsati ili će se potpuno ugasiti. U svakom slučaju, politička klima u Srbiji ostaje napeta, a pitanja o stranim uticajima i unutrašnjim sukobima ostaju otvorena.
