Srpsko voćarstvo se trenutno suočava sa značajnim izazovima, uključujući oštru konkurenciju i klimatske promene, što postavlja pitanja o budućnosti izvoza voća iz Srbije. U razgovoru sa Veljkom Jovanovićem, savetnikom predsednika Privredne komore Srbije, istaknuta su iskustva iz sektora jabuka i analiza mogućnosti za druge voćarske kulture, posebno šljive i maline.
Uspeh srpskog izvoza jabuka, koji je došao kao rezultat pravog pristupa i prilagođavanja tržištu, predstavlja dobar primer. U sezoni 2023-24, Srbija je ostvarila izvoz jabuka vredan 107 miliona evra. Iako je ranije više od 90 miliona evra dolazilo iz Rusije, sada se tržište proširilo na Veliku Britaniju, Bliski Istok, Indiju i Egipat. Jovanović naglašava potrebu za dugoročnim planiranjem i istraživanjem tržišta, a ne samo fokusiranjem na trenutne cene.
Osim jabuka, srpski izvoznici beleže i porast u izvozu borovnica. U 2023. godini izvoz je dostigao više od 6.000 tona, uz prihod od 30 miliona evra. Jovanović ističe kako se borovnice na tržištu pojavljuju u trenutku kada potražnja počinje da raste, što omogućava postizanje povoljnijih cena.
Međutim, situacija sa šljivama i malinama je mnogo složenija. Srbija je najveći proizvođač šljiva u Evropi, sa površinom od 72.000 hektara, ali izvoz ne prati proizvodnju. U prošloj godini izvezeno je samo nešto više od 25.000 tona šljiva za 15 miliona evra, što je daleko od potencijala koji ova kultura može da ostvari. Jovanović ukazuje na to da većina srpske šljive završi u domaćoj proizvodnji rakije, umesto da se pozicionira kao brend na stranim tržištima.
Kada je reč o malinama, one su najznačajniji izvozni proizvod Srbije u smrznutom obliku, sa izvozom od oko 100.000 tona, koji je u 2024. godini donio 317 miliona evra. Međutim, u odnosu na prethodne godine, izražen je pad prihoda, što ukazuje na to da mnogi domaći proizvođači mogu imati problema s održavanjem rentabilnosti.
Statistika pokazuje da je prosečan prinos malina u Srbiji do pet tona po hektaru, što je ispod svetskog standarda od deset tona, a klimatske promene dodatno otežavaju situaciju. Jovanović naglašava potrebu za modernizacijom proizvodnje, uključujući korišćenje zdravih i sertifikovanih sadnica, kao i bolje upravljanje ljudskim resursima, jer 70 posto troškova malina čini radna snaga.
S obzirom na sve ove izazove, Jovanović smatra da su šljive jedan od najvećih neiskorišćenih potencijala srpskog voćarstva. Potrebno je promeniti pristup proizvodnji, prilagoditi se zahtevima tržišta i istražiti koje sorte su najprofitabilnije. Takođe, naglašava važnost pozicioniranja srpske šljive kao prepoznatljivog brenda, kako na domaćem, tako i na stranim tržištima.
U zaključku, srpsko voćarstvo ima potencijal za rast i uspeh, ali zahteva značajne promene u pristupu proizvodnji i izvozu. Stručnjaci poput Veljka Jovanovića pozivaju proizvođače da se fokusiraju na dugoročne strategije, istraživanje tržišta i modernizaciju kako bi se osiguralo da srpsko voće zadrži konkurentnost na globalnom tržištu. Klimatski izazovi, zajedno sa sve većom konkurencijom, dodatno naglašavaju potrebu za inovacijama i prilagođavanjem u ovoj industriji.
