Botanicke baste sirom sveta se suočavaju sa ozbiljnim izazovima kada je reč o očuvanju najređih i najugroženijih biljnih vrsta. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu pokazuje da mnogi od ovih vrtova ponestaju prostora za nove biljke, što otežava njihove napore za očuvanje biološke raznovrsnosti. U analizi podataka iz 50 botaničkih vrtova i arboretuma, istraživači su otkrili da se u poslednjih sto godina uzgaja oko pola miliona biljaka, ali su rezultati ukazali na to da su svetske zbirke dostigle maksimum kapaciteta.
Kustos Botaničke bašte Univerziteta Kembridž, Sem Brokington, istakao je da se brzina kojom se nove biljke navode kao ugrožene povećava brže nego što institucije mogu da reaguju. „Ponestaje nam prostora i resursa. Rizik od izumiranja se ubrzava, a naš odgovor je prespor“, rekao je Brokington. Njegova bašta, koja sadrži više od 8.000 vrsta, ima više biljaka nego čitava zemlja Vijetnam, a uprkos tome, prošle godine su dodali pola miliona semena retkih i ugroženih biljaka u svoju zbirku.
Botaničke bašte su često osnovane tokom kolonijalne ere, kada su botaničari posećivali siromašnije zemlje kako bi prikupili bilje i biljke koje su ih zanimale. Ovaj proces se nazivao „ekstraktivnom praksom“, u kojoj su se biljke sakupljale bez obzira na posledice po lokalne ekosisteme. U 1993. godini, Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti pokušala je da zaustavi ovu praksu dodeljivanjem suvereniteta nad biodiverzitetom nacionalnim vladama, što je omogućilo državama da „poseduju“ genetski materijal unutar svojih granica.
Ipak, uprkos ovim naporima, broj biljaka sakupljenih iz divljine u botaničkim baštama prepolovljen je otkako je Konvencija usvojena. Brokington je napomenuo da političke granice otežavaju zajedničko upravljanje najugroženijim vrstama, a negativne posledice Bregzita na britanske kolekcije su dobar primer ovih izazova. „Političke granice nam ne pomažu da delimo materijal i kolektivno upravljamo najugroženijim biodiverzitetom u svetu“, rekao je.
Istraživanje je pokazalo da međunarodna ograničenja u sakupljanju biljaka ometaju napore za proučavanje i očuvanje globalne biljne raznovrsnosti. Botaničke bašte su se suočile s izazovima zbog rasta broja ugroženih vrsta, dok se njihov kapacitet za čuvanje ovih vrsta ne povećava dovoljno brzo. Brokington je istakao da je važno da botaničke bašte redovno menjaju i razmnožavaju biljke kako bi održale raznolikost.
Međutim, mnoge botaničke bašte suočavaju se sa ograničenim resursima i prostorom, što dovodi do stagnacije u očuvanju biljaka. U svetlu ovih izazova, istraživači pozivaju na hitne akcije kako bi se obezbedilo da botaničke bašte mogu nastaviti sa svojim radom i zadržati biljne vrste koje su na ivici izumiranja.
Botanicke bašte su ključne za očuvanje biološke raznovrsnosti, ali bez adekvatne podrške i resursa, njihova sposobnost da efikasno deluju je ozbiljno ugrožena. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu ukazuje na potrebu za novim strategijama i saradnjom između različitih zemalja kako bi se osiguralo da se najugroženije vrste mogu sačuvati za buduće generacije. Samo kroz zajednički napor i razumevanje međunarodnih izazova može se osigurati budućnost ovih dragocenih biljaka.
U svetu gde su klimatske promene i ljudska aktivnost sve prisutniji, očuvanje biološke raznovrsnosti postaje od vitalnog značaja. Botaničke bašte moraju imati centralnu ulogu u ovom procesu, ali je ključno da se obezbede adekvatni resursi i međunarodna saradnja kako bi se osigurao njihov uspeh.
