Nova istraživanja pokazuju da će zagađenje životne sredine do 2050. godine dovesti do smanjenja prihoda globalne ekonomije za 19 posto čak i ako se zaustavi emisija štetnih gasova danas. Finansijski gubici zbog štete po okolini će biti šest puta veći od troškova zaustavljanja globalnog zagrevanja na dva stepena. Ističe se da će najveće usporavanje privrednog rasta biti u Južnoj Aziji i Africi. Negativni efekti zagrevanja planete će najviše uticati na poljoprivredu, količinu i kvalitet prinosa, infrastrukturu i produktivnost mnogih grana privrede.

Procenjuje se da će ekonomski gubici globalne privrede do 2050. godine iznositi oko 38 biliona dolara godišnje. Prognoze za 2100. godinu su još gore, jer bi prihodi svetske ekonomije do tada mogli biti umanjeni za 60 posto. Zemlje tropskih regiona će pretrpeti najveće posledice zbog visokih temperatura. Nerazvijene zemlje će izgubiti više prihoda i pretrpeti veću ekonomsku štetu u poređenju sa razvijenim zemljama.

Istraživanje Postdam instituta naglašava da se emisija štetnih gasova i zagađenja moraju zaustaviti kako bi se sprečile dalje štete po životnu sredinu i globalnu ekonomiju. Ako se nastavi sa zagađivanjem, zemlje tropskih regiona će pretrpeti najteže posledice, dok će zemlje koje su najmanje doprinele zagađenju biti najviše pogođene.

Potrebno je hitno delovati kako bi se sprečile dalje negativne posledice po planetu i ljudski život. Sve zemlje trebaju da preduzmu konkretne akcije za smanjenje emisije štetnih gasova i zaštite životne sredine. Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, posledice po ekonomiju i ljude mogu biti katastrofalne. Važno je shvatiti koliko je važno brinuti o životnoj sredini i preduzeti akcije kako bi se sačuvao naš planet za buduće generacije.