Jesen je u Srbiji doba godine kada se voće i povrće obrade i prodaju po seoskim imanjima, dok domaćini pronalaze vreme za odmor. Ipak, mnogi od njih i dalje prave tradicionalnu domaću rakiju od viška voća. Postoji preko 1.000 destilerija u Srbiji, ali se tradicionalno pečenje rakije i dalje održava po selima.

Stefan Pantelić je detinjstvo proveo pored kazana za pečenje rakije i poslednjih 25 godina uči ovaj zanat od svog dede. U zapadnoj Srbiji gotovo svaka kuća ima stablo šljive, ali kazan za rakiju nije dostupan svima. Pečenje rakije se prenosi s kolena na koleno kao veština koja zahteva mnogo truda i rada.

Proces pečenja rakije počinje od sadnje šljive, prikupljanja i skladištenja ploda, odležavanja šljive, pretvaranja u džibru i kroz proces destilacije nastaje rakija. Srbi su vekovima gradili odnos prema rakiji, a 2015. godine proces pečenja rakije je upisan na listu „nematerijalnog kulturnog nasleđa“. UNESCO je kasnije priznao ovaj srpski zanat.

Rakija je važan deo srpske tradicije i kulture, prisutna je na svakom značajnom događaju. Postoji čak 19 manifestacija posvećenih šljivi i rakiji u Srbiji, uglavnom u zapadnoj i istočnoj Srbiji. Tradicija pečenja rakije se održava i unosi posebnu snagu u srpsku kulturu.

Pečenje rakije nije samo običan posao, već je to veština koja zahteva ljubav prema tradiciji i posvećenost. Brojne porodice u selima Srbije i dalje održavaju ovu tradiciju generacijama unazad. Domaća rakija je prepoznatljiv proizvod srpske kulture koji se s ponosom čuva i proizvodi.