U aprilu 2023. godine, Kina je uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih elemenata i magneta koji su od suštinske važnosti za proizvodnju automobila, električnih vozila, vetroelektrana i borbenih aviona. Ove mere predstavljaju odgovor na carine od 145% koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, a analitičari upozoravaju da bi potpuna obustava izvoza mogla dovesti do ozbiljnih problema u auto-industriji, jer se zalihe ključnih magneta mogu iscrpiti za samo nekoliko meseci.
Prema izvorima iz industrije, mnoge kompanije trenutno imaju zalihe magneta koje će trajati još samo tri do šest meseci, što ih primorava da hitno traže nove dobavljače i alternativne izvore materijala. Jan Gize, trgovac metalima iz kompanije Tradium, ističe da su proizvođači automobila već sada u velikim problemima, s obzirom na to da mnogi od njih imaju zalihe magneta za samo dva do tri meseca.
Kineska ograničenja su fokusirana na teške i srednje retke zemne metale, poput disprozijuma, terbijuma i samarijuma, koji su ključni za proizvodnju visokoperformantnih magneta otpornih na visoke temperature. Ovi materijali su neophodni ne samo za civilnu upotrebu, već i za vojne sisteme, uključujući borbene avione i dronove. Jedan visoki zvaničnik iz auto-industrije ocenio je ozbiljnost situacije kao „7 ili 8 od 10“ i naglasio da će ova ograničenja imati veliki uticaj na sve proizvođače automobila, posebno na Teslu.
Uz to, novi propisi nalažu da kineski izvoznici moraju dobiti posebne dozvole za svaku pošiljku zemnih metala u inostranstvo, a zabranjeno je preusmeravanje ovih materijala u Sjedinjene Američke Države. Iako su ograničenja uvedena, njihovo sprovođenje još uvek nije sistematično. Neki izvoznici već su proglasili višu silu za pošiljke, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Japan i Australija, kao i druge zemlje, pokušavaju da smanje zavisnost od Kine kroz razvoj sopstvenih kapaciteta za preradu. Australijska kompanija Lynas planira da proširi svoje operacije u Maleziji i započne preradu disprozijuma i terbijuma do sredine 2025. godine. Međutim, zvaničnici iz Japana upozoravaju da trenutne zalihe teških retkih zemnih metala nisu dovoljne da spreče moguće poremećaje u lancu snabdevanja auto-industrije.
Analitičari naglašavaju da je neizvesno kako će se kineska vlada ponašati u vezi sa sprovođenjem novih ograničenja, posebno u svetlu smanjenja domaćih sirovina zbog političkih problema u Mijanmaru. Kineska vlada je, očigledno, svesna strateške važnosti ovih metala i nastoji da ih zadrži za svoje potrebe. Stručnjaci ističu da Kina u poslednjih nekoliko godina nije bila sklona potpunim zabranama koje bi mogle naštetiti njenoj ekonomiji, ali je izvoz drugih metala, kao što je antimon, već ozbiljno poremećen.
Kina je od davnina bila lider u eksploataciji retkih minerala, počevši od 1950-ih, ali je pravi uspon doživela krajem 1970-ih kada je kombinovala jeftinu radnu snagu i slabe ekološke standarde. Danas, Kina kontroliše gotovo ceo lanac, od rudnika do gotovih proizvoda, a prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Države su čak 70% svojih potreba za retkim metalima zadovoljavale uvozom iz Kine.
U svetlu ovih dešavanja, auto-industrija se suočava sa ozbiljnim izazovima. Potrebno je vreme da se izgrade alternativni lanci snabdevanja, a analitičari upozoravaju da je ključno pitanje koliko će vremena biti potrebno za obradu dozvola za izvoz. U međuvremenu, proizvođači automobila i dobavljači moraju brzo reagovati kako bi izbegli ozbiljne poremećaje u proizvodnji, koji bi mogli imati dugoročne posledice za globalnu ekonomiju.
