Sve više ljudi koji su u 90-im godinama otišli u inostranstvo vraća se u svoje domovine, tražeći mir i prirodu umesto užurbanosti velikih gradova. Među njima je i Andi Herc (41), Rumun koji je 2016. godine napustio svoju zemlju i preselio se u Englesku u potrazi za boljim životom. Iako je London doneo profesionalni uspeh, ubrzo je shvatio da mu gradska vreva ne pruža ono što mu je najpotrebnije – vreme s porodicom i spokoj.
Nakon nekoliko godina, Andi je odlučio da se vrati u Rumuniju i započne život na selu. Isprva je mislio da će ruralni život biti jeftin i jednostavan, ali rast cena nekretnina i svakodnevni izazovi pokazali su mu da ni život na selu nije uvek lak. Ipak, vrednost vremena provedenog s decom i povezanost s prirodom potvrdili su mu da je napravio pravi izbor.
Kroz interakcije sa članovima svoje onlajn Fejsbuk grupe „Preseljenje na selo. Život bez sata“, Andi primećuje sve više priča o povratku u domovinu i želji za jednostavnijim životom. „Mnogi su danas na pragu penzije, uštedeli su dovoljno novca i žele mir. Umesto stanova u starim komunističkim blokovima, traže prirodu, tišinu i povratak korenima – kuće svojih baka koje su im nekada bile daleke“, kaže Andi, dodajući da je ovakav povratak bio očekivan.
Kao neko ko je godinama živeo u Londonu, Andi je tokom jednog leta u Apusenu odlučio da ostane u Rumuniji, očaran slobodnim životom svojih prijatelja koji su već doneli tu odluku. Očaran jednostavnošću i spokojem, rešio je da napusti urbanu vrevu. Za njega, povratak na selo nije prolazni trend, već potreba koja je utemeljena u ljudskoj prirodi.
Andi je primetio da su promene koje je donio njegov i slični potezi oživeli lokalne zajednice, ali su značajno uticale i na cene nekretnina. Kada je 2016. godine kupio svoju kuću, platio ju je svega 10.000 evra, dok su danas cene skočile za čak šest puta zbog povećanog interesovanja za ovakve lokacije. „Kuća sa izvorom i zemljom, uz lep pogled, biće vrlo teško naći za 10-15 godina. Sada se ništa ne može naći ispod 65.000 evra“, upozorava Andi.
Iako se suočava sa skeptikom, Andi svesno bira prirodu i miran život umesto gradske gužve, dok se brine za svoju dvoje dece – petogodišnju devojčicu i bebu. Svestan je da će u budućnosti možda morati da donese teške odluke zbog obrazovanja i potreba svoje dece, ali trenutno uživa u svakom danu provedenom s njima.
„Ne mrzim grad, ne možeš bez njega – bolnica, institucije, pozorišta, velike prodavnice. Mi vikendom odlazimo u grad, ali pravo življenje doživljavamo ovde, na selu, u prirodi, pod otvorenim nebom i u miru drvenih kuća“, zaključuje Andi.
Andijev povratak u Rumuniju i njegovo nastojanje da živi jednostavnije i bliže prirodi odražava širu tendenciju među ljudima koji su tokom godina napustili svoja mesta u potrazi za boljim životom. Ovaj fenomen se može pripisati želji za povratkom korenima, kao i težnji za kvalitetnijim životom, koji se sve više vrednuje u savremenom društvu.
