Ovaj međudržavni sporazum o ekonomskoj saradnji između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) izazvao je niz kontroverzi u poslednjim danima, posebno na Velikoj plaži kod Ulcinja. U središtu rasprave je investicija koju je najavio Mohamed Alabar, vlasnik kompanije „Igl hils“, koji je potvrdio da ne planira kupovinu ili zakup zemljišta, već saradnju sa državom na projektima. Ovaj sporazum se našao na sednici Skupštine Crne Gore, što je izazvalo nervozu među opozicijom, delom nevladinog sektora i lokalnom zajednicom.
Premijer Milojko Spajić je naglasio da se ne radi o direktnoj saradnji sa investitorom, već o međudržavnom sporazumu koji ima za cilj unapređenje ekonomske saradnje između dve zemlje. Izjavio je da je suština da Crna Gora više ne može da čeka na ekonomske promene i da je potrebno delovati brzo, imajući u vidu da su plate u zemlji stagnirale više godina.
Reakcije poslanika su bile podeljene. Ilir Čapuni iz Albanske alijanse izrazio je zabrinutost zbog helikoptera koji preleću Veliku plažu, verovatno misleći na vojne ili privatne letelice. Spajić je na to odgovorio da će proveriti informacije o tim helikopterima, ističući da se glasanje ne odnosi na bilo koji grad u Crnoj Gori, već na sporazum sa UAE.
Andrija Mandić, šef parlamenta, istakao je značaj usvajanja ovog zakona, verujući da bi mogao da predstavlja priliku za preporod Crne Gore. On je naglasio da se radi o ozbiljnom investitoru i da je ova generacija u prilici da ostavi pozitivan trag. S druge strane, poslanici DNP-a su predložili amandmane koji zahtevaju da se deo investicija usmeri na sever Crne Gore, kao i zabranu učešća u projektima onima koji su povezani sa trenutnim ili bivšim funkcionerima.
Mehmet Zenka, poslanik Demokratske unije Albanaca, pozvao je na povlačenje predloga, smatrajući ga bezakonim. Premijer i Vlada su odbili ovaj zahtev, dok su Andrija Nikolić iz DPS-a i Dritan Abazović iz URA-e izrazili sumnju u ispravnost i potrebu za brzim usvajanjem ovog sporazuma, smatrajući ga skandalom. Abazović je najavio da će URA podneti krivičnu prijavu protiv premijera i drugih odgovornih lica zbog navodnog rasprodaje Crne Gore.
Tokom sednice, ispred Skupštine su se okupili građani koji su protestovali protiv predloženog zakona, zahtevajući od poslanika da ne glasaju za sporazum. Atmosfera u parlamentu bila je napeta, sa neslaganjima između vlasti i opozicije koja se oseća ugroženom zbog mogućih posledica ovih investicija na lokalne zajednice.
Uprkos protivljenju, premijer Spajić je insistirao na tome da je Crna Gora spremna za promene i da su ovakvi sporazumi neophodni za ekonomski razvoj. On je ponovio da građani više ne mogu da čekaju na rezultate i da je potrebno ubrzati proces investicija kako bi se poboljšao životni standard.
S obzirom na sve kontroverze, ovaj sporazum će sigurno ostati tema rasprava u Crnoj Gori, dok se i dalje analizira njegov potencijalni uticaj na lokalnu ekonomiju, kao i na odnose sa međunarodnim partnerima. Mnogi se pitaju da li će investicije doneti stvarne koristi ili će samo dodatno produbiti postojeće podele unutar društva. U svakom slučaju, budućnost ovog sporazuma i njegovih implikacija ostaje neizvesna, a sve oči su uprte u odluke Skupštine i vlade.
