Igor Bojović, dramski pisac i upravnik Pozorišta „Boško Buha“, preminuo je posle duge i teške bolesti u 56. godini. Ovu tragičnu vest potvrdilo je pozorište, koje je izrazilo duboko saučešće i poštovanje prema njegovom radu i doprinosu srpskoj dramskoj umetnosti. Informacije o sahrani i komemoraciji biće naknadno objavljene.
Rođen u Nikšiću 1969. godine, Bojović je ostavio neizbrisiv trag na pozorišnoj sceni, kako za decu, tako i za odrasle. Njegovi najznačajniji komadi, kao što su „Izvanjac“, „Happy End“, „Ženidba kralja Vukašina“, „Bajka o caru i slavuju“, „Baš Čelik“, „Petar Pan“ i „Mačor u čizmama“, izvođeni su na pozorišnim scenama širom Srbije i inostranstva. Mnogi od ovih komada postali su omiljeni među publikom, a njegov jedinstveni stil i oštroumna zapažanja o svetu oko nas ostavili su snažan utisak.
Pozorište „Boško Buha“ je u svom saopštenju naglasilo koliko su se nadali da će Bojović nastaviti da piše i stvara još mnogo godina, ističući njegovu duhovitost i vedrinu koju je širio ne samo na sceni, već i van nje. Njegovi komadi će, kako se veruje, i dalje živeti na domaćim scenama, a buduće generacije publike će se radovati njegovim delima.
Osim što je bio dramski pisac, Bojović je bio i koautor scenarija za filmove poput „Nož“, „Lavirint“, „Rat uživo“, kao i za TV serije „Snovi od šper ploče“ i „Dobro veče, deco“. Njegovo bogato stvaralaštvo donelo mu je mnoge nagrade, uključujući Sterijinu nagradu za savremeni dramski tekst 1996. godine za dramu „Izvanjac“ i Zmajevu nagradu 2004. godine za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu.
Bojović je bio dugogodišnji predsednik srpskog ogranka UNIMA, najznačajnije svetske lutkarske organizacije. Takođe, imao je značajnu ulogu kao umetnički direktor Pozorišta lutaka „Pinokio“ tokom 18 godina, a pre toga je bio direktor drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici. Njegova posvećenost pozorišnoj umetnosti i razvoju lutkarstva u Srbiji ostavila je dubok trag.
Kao upravnik Pozorišta „Boško Buha“ od 2016. do 2023. godine, Bojović je nastavio da doprinosi razvoju pozorišne umetnosti, stvarajući prostor za nove talente i podržavajući raznovrsne projekte. Njegov rad je bio usmeren ka popularizaciji pozorišne umetnosti među mlađim generacijama, što se pokazalo kroz razne edukativne programe i predstave prilagođene deci.
Bojović je bio poznat po svojoj strasti prema pozorištu i verovanju u njegovu moć da menja živote. Njegova dela su često nosila poruke o prijateljstvu, ljubavi i važnosti zajedništva, a kroz humor i maštovitost uspevao je da dotakne srca gledalaca svih uzrasta. Njegova smrt predstavlja veliku prazninu u svetu umetnosti, ali njegovo nasleđe će živeti kroz dela koja je ostavio iza sebe.
U trenutku gubitka, pozorišna zajednica, kao i mnogi njegovi prijatelji i saradnici, osećaju duboku tugu. Njegov doprinos kulturi i umetnosti biće zauvek upamćen, a mnogi će ga pamtiti ne samo kao talentovanog pisca, već i kao inspirativnu ličnost koja je volela pozorište i ljude oko sebe. Bojović je bio više od umetnika; bio je prijatelj, mentor i uzor mnogim mladim glumcima i piscima. Njegovo nasleđe nastavlja da živi, a njegova dela će se i dalje izvoditi, čuvajući sećanje na njegov talent i strast prema pozorištu.
