Beograd – U godini kada se svet seća 80. godišnjice od prvog izvođenja genijalne drame „Staklena menažerija“ američkog dramatičara Tenesija Vilijamsa, zemunsko pozorište Madlenianum pridružilo se jubileju večerašnjom premijerom istoimene predstave na Maloj sceni. Predstava je prevedena, režirana, scenografirana i muzički opremljena od strane Ivane Vujić.
„Staklena menažerija“ je autobiografski komad Tenesija Vilijamsa koji stavlja u fokus osobu poput staklene figurice, Loru Vingfild. Lora je prikazana kao nežna i čista duša, koja je suočena sa okoliničastima gde se takve osobine smatraju retkom pojavom. Njen svet čine majka Amanda i brat Tom, zajedno sa kolekcijom staklenih figurica.
Ova drama je i dalje relevantna i dopire do savremenog čoveka, pozivajući na borbu za dobrotu i čistotu. Iako bol ponekad prati dobre i čiste ljude, ova predstava poziva na čestit način življenja. Takođe, „Staklena menažerija“ je sredstvo kojim se pozorišni umetnici bore za one ljude koji su drugačiji, posebni, i osetljiviji od većine.
Rediteljka Ivana Vujić je već imala uspeh u ovom teatru sa režijom Vilijamsove drame „Mačka na usijanom limenom krovu“ iz 2009. godine. Ovog puta, predvodi projekat „Staklena menažerija“ i uspešno je prenela autentičnost dramskog dela kroz glumački tim.
Tamara Aleksić je sjajno tumačila lik Lore, pridonesavši autentičnost i tananost u svojoj glumi. Nikola Rakočević je mudro prikazao lik Džima, unoseći toplinu i osmeh u njegovu grubost. Ognjen Malušič je ubedljivo odigrao lik Toma, sačuvavši u sebi ljubav i odgovornost uprkos teškim okolnostima. Borjanka Ljumović je stvorila raskošan lik Amande Vingfild, samohrane majke koja se bori u svetu „staklenih“.
Ova premijera „Staklene menažerije“ na Maloj sceni Madlenianuma dokazuje da klasične drame poput ove i dalje imaju moć da dirnu publiku i pokrenu emocije. Kroz autentične i emotivne interpretacije glumaca, publika je imala priliku da se upusti u svet Tenesija Vilijamsa i oseti emocionalnu dubinu likova.
Sve u svemu, večerašnja premijera je pokazala da klasika kao što je „Staklena menažerija“ i dalje može da ima značajno mesto u savremenom pozorištu i da publiku podseća na važnost čistote, dobrote i različitosti. Madlenianum je još jednom potvrdio svoju reputaciju kao mesto gde se neguje umetnost i kultura kroz izvanredna pozorišna ostvarenja.
