Uprkos činjenici da Crna Gora izdvaja značajna sredstva za sektor odbrane, situacija u bezbednosnom sektoru nikada nije bila gora nego danas. Postoje problemi u vojnoj komandi, tajnoj i javnoj policiji, kao i u distribuciji poverljivih podataka. Dodatno, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore podneo je tužbu protiv Ministarstva odbrane zbog diskriminacije na osnovu političke pripadnosti i godina.

NATO saveznici su zabrinuti zbog navodnog ruskog uticaja na Crnu Goru, ali premijer Milojko Spajić nije pružio jasno protivljenje tim tvrdnjama. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izrazio je zahvalnost Crnoj Gori na podršci Ukrajini u teškim vremenima, ističući važnost jačanja otpornosti na sajber napade.

Prošle godine, 103 pripadnika Vojske Crne Gore bilo je angažovano u međunarodnim misijama širom sveta, a odluka o učešću u misiji EU za podršku u Ukrajini još uvek se očekuje. Nova vlast u Podgorici sprovodi spoljnu politiku koju je zacrtala prethodna vlast, uključujući podršku nezavisnosti Kosova, rezoluciju o Srebrenici, sankcije Rusiji i podršku ulasku Ukrajine u NATO.

Crna Gora je postala članica NATO-a 2017. godine i od tada je izdvojila više od 750 miliona evra za odbranu, sa planovima da taj iznos bude još veći u budućnosti. Trenutni budžet za odbranu premašuje 150 miliona evra, što je najviše do sada. Države članice NATO-a preporučuje se da izdvajaju najmanje dva odsto BDP-a za odbranu, a Crna Gora je usklađena sa tim standardom. Pored izdvajanja iz državnog budžeta, Crna Gora godišnje plaća članarinu od oko pola miliona evra.

Ukupno gledano, situacija u crnogorskom bezbednosnom sektoru je složena i zahteva ozbiljnu reorganizaciju i jačanje otpornosti na spoljne pretnje. NATO saveznici prate razvoj događaja i podržavaju Crnu Goru u njenim naporima da ojača svoju odbrambenu sposobnost i saradnju sa saveznicima.