SARAJEVO – Prema podacima Poreske uprave Federacije Bosne i Hercegovine, akcija „Bojkot u BiH“, koja je imala za cilj smanjenje prometa kroz potrošački bojkot, nije donela očekivane rezultate. Naime, promet trgovina na dan 31. januar 2025. godine bio je veći nego u prethodnim danima, što ukazuje na to da građani nisu pratili pozive na bojkot, objavio je portal sarajevskog Avaza.
Zvanične brojke pokazuju da je ukupan promet na području FBiH dostigao iznos od 251.568.163 konvertibilnih maraka. U okviru ovog iznosa, promet trgovina iznosio je 101.908.646 KM. Ove brojke su značajno više u poređenju sa danom pre, 30. januar 2025. godine, kada je ukupan promet iznosio 199.668.251 KM, a promet trgovina 101.538.760 KM. U poređenju sa sedam dana ranije, 24. januar 2025. godine, kada je ukupan promet bio 175.927.100 KM, jasno je da je došlo do rasta.
Poreska uprava FBiH je istakla da je promet trgovina na području FBiH 24. januara iznosio 92.287.812 KM, što dodatno naglašava trend rasta koji se dogodio u narednim danima. Ove informacije sugerišu da je akcija „Bojkot u BiH“ bila manje efikasna nego što su organizatori očekivali.
Akcija „Bojkot u BiH“ pokrenuta je kao odgovor na različite ekonomske i političke pritiske koji su se osećali u zemlji, ali rezultati su pokazali da potrošači nisu u velikoj meri reagovali na pozive za bojkot. Umesto smanjenja prometa, trgovine su beležile porast, što može ukazivati na to da su građani nastavili sa svojim svakodnevnim kupovinama, bez obzira na akcije protiv određenih trgovaca ili proizvoda.
Ovaj trend rasta prometa može se objasniti različitim faktorima, uključujući sezonske popuste, promocije i opštu potrošačku potražnju koja je možda prevazišla efekte bojkota. Takođe, može se pretpostaviti da su potrošači više fokusirani na svoje svakodnevne potrebe nego na političke ili ekonomske poruke koje dolaze iz različitih delova društva.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje da li bi buduće akcije bojkota mogle biti efikasnije ili bi mogle naići na sličan otpor potrošača. Pitanje je takođe kako će se trgovci i vlada odrediti prema ovim trendovima, te da li će biti potrebne dodatne mere kako bi se motivisali potrošači da se uključe u slične akcije.
Osim toga, raste i interesovanje za analizu ponašanja potrošača u Bosni i Hercegovini, a posebno u svetlu ekonomske krize i inflacije koja pogađa region. Ove analize mogu pomoći u razumevanju kako potrošači donose odluke o kupovini i kako na njih utiču ekonomski i politički faktori.
U zaključku, akcija „Bojkot u BiH“ nije uspela da ostvari svoje ciljeve, a podaci Poreske uprave FBiH pokazuju da se građani nisu povukli u potrošačkom smislu. Umesto toga, promet je porastao, što može značiti da su potrošači nastavili sa svojim svakodnevnim životima bez obzira na pozive na bojkot. Ovi rezultati otvaraju nova pitanja o budućim akcijama i njihovoj efikasnosti u Bosni i Hercegovini.
