Karijerni diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da će položaj Srbije u vezi s Rusijom biti teži zbog sve komplikacije oko Ukrajine i nepovoljnog razvoja stvari na frontu za interese Zapada.

„Ono što se događa u Ukrajini uglavnom ukazuje na to da se situacija sa Ukrajinom veoma komplikuje i da se stvari razvijaju nepovoljno za interese kolektivnog Zapada. Postoje pritisci, kako unutrašnji, tako i spoljni, vezani za ukrajinsku temu. U Americi, na primer, sve više raste otpor prema daljem angažovanju SAD, kako finansijskom, tako i drugim smislovima“, rekao je Milivojević za Tanjug.

On dodaje da se iste tendencije javljaju i u Evropi, posebno pred evropske izbore, što dodatno otežava situaciju za Srbiju u odnosima s Rusijom.

Milivojević ističe da je pad Avdejevke doneo Rusiji značajnu prednost kako u vojnom, tako i u političkom smislu. Zbog toga, kako ocenjuje, postoji sve veći interes da se ovaj prostor zaokruži i reši, te da se Zapadni Balkan usmeri prema transatlantskoj zajednici, kako ne bi ostao neobuhvaćen enklava.

Ovo dodatno komplikuje situaciju za Srbiju, koje se nalazi u izuzetno teškoj političkoj i diplomatskoj poziciji. Sa jedne strane, Srbija je znatno ekonomski zavisna od Rusije, dok, s druge strane, sve veći pritisak Zapada za usvajanje njihovih političkih i ekonomskih interesa stavlja Srbiju u delikatan položaj.

Situacija se dodatno usložnjava zbog trgovinske i ekonomske saradnje Srbije s Evropskom unijom, koju bi Srbija volela da zadrži i dalje unapređuje, ali pod cenom balansiranja između američkih i evropskih zahteva i interesa Rusije.

Milivojević skreće pažnju i na vojne aspekte, naglašavajući da je Rusija svojom vojnom dominacijom na području Ukrajine snažno uticala na promene u političkom okruženju. Time se povećao pritisak na Srbiju kako bi se okrenula od Rusije i usmerila prema Zapadu, što za Srbiju nosi dodatne rizike i izazove.

U ovakvoj situaciji, Srbija se nalazi između dva vatre, s jedne strane suočena s pritiscima Zapada da se distancira od Rusije, a s druge strane s ekonomskom zavisnošću i političkom podrškom Rusije.

U celom ovom kontekstu, Milivojević ističe da je ključno da Srbija zauzme poziciju koja će balansirati između ruskih, evropskih i američkih interesa, kako bi zadržala svoju suverenost i stabilnost. Ovo nije jednostavan zadatak, s obzirom na brojne političke i ekonomske kontradikcije koje se javljaju u ovom trenutku, ali je ključan za dugoročni prosperitet Srbije.

Na kraju, Milivojević ističe da je neophodno da Srbija i dalje balansira između svojih političkih, ekonomskih i vojnih interesa kako bi ostala stabilna i suverena, i tako prevazišla izazove koji se javljaju u savremenom međunarodnom okruženju. Ovo zahteva od Srbije znatno diplomatsko umeće i mudrost u donošenju odluka, ali je ključno za dugoročni opstanak i prosperitet zemlje.

Srbija se suočava s teškim izazovima u odnosima s Rusijom, ali ključno je da zemlja zadrži svoju suverenost i prepozna sopstvene interese u savremenom međunarodnom okruženju.