Slovenija je nedavno povukla kontingent šljiva koji je stigao iz Srbije na evropsko tržište zbog visoke koncentracije insekticida acetamiprida. Prema informacijama sa sajta RASFF, portalu EU za bezbednost hrane, dozvoljena količina ovog insekticida je 0,03 miligrama po kilogramu, dok je u spornim šljivama utvrđeno tri puta više – 0,10 miligrama po kilogramu.
Pošiljku šljive lota 2024-74 je poslala firma „Hatal“ iz Ljubljane, dok je distributer bio „DI-SA Aziri Diljaver“ takođe iz Ljubljane. Međutim, proizvođač iz Srbije nije naveden na sajtu Vlade Slovenije. Ovo nije prvi put da je hrana iz Srbije bila sporna na evropskom tržištu ove godine. Samo od početka godine, već je 16 puta nešto bilo prijavljeno kao problematično u hrani iz Srbije u zemljama EU.
U julu su prijavljeni slučajevi hlorpirifosa u breskvama, OTA u sušenim voćnim lopticama iz Slovenije, metalaksil u krastavčićima iz Hrvatske, fumonisina u kukuruznom brašnu iz Švajcarske i još nekoliko slučajeva širom Evrope. Ovakvi incidenti narušavaju reputaciju srpskih proizvođača hrane na evropskom tržištu i ukazuju na potrebu strože kontrole kvaliteta hrane koja se plasira na tržište.
Ovakvi slučajevi jasno pokazuju da je važno da proizvođači hrane strogo poštuju propisane standarde i kontrole kvaliteta kako bi se osigurala bezbednost potrošača. Iako je proizvodnja hrane važna grana privrede u Srbiji, moraju se preduzeti sve mere kako bi se sprečili incidenti poput ovog koji mogu ozbiljno ugroziti reputaciju domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.
Pored slovenačke povlačenja kontigenta šljiva, još jedan prekršaj koji je bio primećen u hrani iz Srbije je bio povezan sa prisustvom otrova za štetočine. U ovom slučaju, reč je bilo o acetamipridu, insekticidu koji je zabranjen ili ima ograničenu upotrebu u većini zemalja Evropske unije zbog svoje toksičnosti po ljude i životinje.
Acetamiprid spada u grupu neonikotinoida, koja je poznata po svojoj štetnosti po pčele i druge korisne insekte. Kada se nađe u hrani, može izazvati ozbiljne probleme po zdravlje ljudi, uključujući neurološke i reproduktivne probleme, kao i rak. Zbog toga je važno da se takvi prekršaji ozbiljno shvataju i adekvatno reaguju kako bi se zaštitila javnost.
Rezultati analize hrane iz Srbije pokazuju da je neophodno poboljšati kontrolu nad proizvodnjom hrane i njeno kvalitetom pre nego što se plasira na tržište. Bezbednost hrane je važna tema širom sveta, a incidenti poput ovog ugrožavaju poverenje potrošača u proizvode koji dolaze iz određene zemlje.
Srbija ima potencijal da postane značajan izvoznik hrane na međunarodno tržište, ali je neophodno da se ispoštuju standardi kvaliteta i bezbednosti hrane kako bi se ostvarile dugoročne i održive trgovinske veze. Kontrola nad proizvodnjom hrane mora biti prioritet svih državnih i privatnih aktera u lancu proizvodnje hrane kako bi se osigurala bezbednost potrošača i očuvao ugled srpskih proizvođača na svetskom tržištu.
U krajnjem ishodu, važno je da se problemi u vezi sa bezbednošću hrane rešavaju odgovorno i efikasno kako bi se sprečile ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životinja. Bezbedna hrana je osnovni uslov za zdrav život i dobrobit svih građana, te je neophodno uložiti dodatne napore u poboljšanje kontrole kvaliteta hrane u Srbiji kako bi se izbegli budući incidenti slični ovom sa šljivama iz Slovenije.
