Prema studiji Međunarodne organizacije rada (ILO), globalni udeo zarada radnika u ukupnom dohotku pao je za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine. Iako je prihod od kapitala porastao, udeo prihoda od rada ostao je stagnantan, što dovodi do situacije u kojoj se značajan deo mladih suočava s nezaposlenošću ili nedostatkom obrazovanja i obuke. Studija je također pokazala povećanje nejednakosti i nepravednu raspodelu društvenog bogatstva i privatnog profita.
Prema istraživanju ILO, globalni udeo prihoda od rada pao je za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine i ostao na istom nivou od tada. Pandemija COVID-19 ključni je faktor koji je doprinio ovom padu, s gotovo 40% smanjenja udela prihoda od rada tokom pandemijskih godina od 2020. do 2022. Da je udeo zarada ostao na istom nivou kao 2004. godine, ukupan prihod od rada bio bi veći za 2,4 triliona dolara samo u 2024. godini.
Kriza uzrokovana pandemijom produbila je postojeće nejednakosti jer se kapitalni deo prihoda i dalje koncentriše među najbogatijima, što otežava postizanje cilja smanjenja nejednakosti unutar i među zemljama. Tehnološki napredak, uključujući automatizaciju, također je igrao značajnu ulogu u ovom trendu, jer radnici ne dele ravnopravno dostignute dobitke od inovacija. Bez sveobuhvatnih politika koje osiguravaju pravednu raspodelu koristi od tehnološkog napretka, razvoj u oblasti veštačke inteligencije može povećati nejednakosti i ugroziti postizanje ciljeva održivog razvoja.
Selesta Drejk, zamenica generalnog direktora ILO, istakla je potrebu za merama koje će se suprotstaviti rizicima opadanja udela prihoda od rada i promovisati pravednu raspodelu ekonomskih koristi, uključujući slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i efikasnu administraciju rada. Studija također identifikuje problem mladih koji su van zaposlenja, obrazovanja ili obuke kao stalno zabrinjavajuću temu.
Globalna stopa mladih koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci (NEET) imala je minimalan pad s 21,3% u 2015. na 20,4% u 2024. godini. Predviđa se da će ostati na istom nivou u naredne dve godine, što ukazuje na važnost pridavanja pažnje ovom problemu i preduzimanju adekvatnih mera kako bi se poboljšala situacija mladih koji su izvan radne snage, obrazovanja ili obuke.
Ukupno gledano, studija ILO pokazuje da neophodno je preduzeti korake kako bi se smanjile nejednakosti, osigurala pravednija raspodela bogatstva i profita, te promovisao inkluzivni rast i održivi razvoj za sve. Teškoće koje su se pojavile tokom pandemije COVID-19 dodatno su naglasile važnost ovih pitanja i potrebu za hitnim akcijama kako bi se prevazišle postojeće nejednakosti i stvorila bolja budućnost za sve radnike, pogotovo mlade koji se suočavaju s izazovima zapošljavanja, obrazovanja i obuke.