Ibrahimović položio venac na spomen ploču u Morinju kako bi odao počast žrtvama logora iz devedesetih godina. Sa njim su bili bivši saborci Mila Đukanovića i drugi državni funkcioneri. Vlada Crne Gore ne želi zanemariti prošlost i okreće se ka budućnosti, te radi na unapređenju odnosa sa Hrvatskom.

Udruženje boraca ratova od 1990. Crne Gore izrazilo je prezir prema spomen ploči u Morinju i zahteva njeno uklanjanje. Pored toga, Crna Gora i Hrvatska teže unapređenju odnosa i saradnji, a Ibrahimović veruje da će uskoro postati prijateljske države u Evropskoj uniji.

Pre dve godine, šef diplomacije i vojni ministar Crne Gore otkrili su spomen ploču u Morinju, iako je postavljanje bilo nelegalno. Spomenik stoji zahvaljujući Vojsci Crne Gore, a postavljen je u čast žrtava koje su patile u logoru 1991. Prema dostupnim podacima, u logoru Morinj niko nije ubijen, za razliku od logora Lora kod Splita gde su stradali pripadnici Crne Gore.

Ibrahimović je izrazio nadu u unapređenje odnosa sa Hrvatskom i saradnju u NATO i naevropskom putu. Međutim, javnost je zabrinuta zbog nedostatka referenciranja slučaja logora Lora u kojem su stradali državljani Crne Gore. Potrebno je razmotriti celokupnu istoriju i obe strane treba da se suoče sa svojim delovanjem tokom ratnih devedesetih godina. Obe države treba da rade na pomirenju i izgradnji budućnosti zasnovanoj na poštovanju između naroda.

Uklanjanje sporne spomen ploče u Morinju može biti prvi korak ka suočavanju sa prošlošću i izgradnji zdravih odnosa između Crne Gore i Hrvatske. Potrebno je da obe strane preuzmu odgovornost za svoja dela tokom ratnih devedesetih godina, te da se zajednički fokusiraju na izgradnju mirne budućnosti u regionu. Suočavanje sa prošlošću može obezbediti osnovu za dalji napredak i saradnju između država.

Vlada Crne Gore i hrvatske vlasti treba da sarađuju kako bi rešile otvorena pitanja iz prošlosti i radile na unapređenju bilateralnih odnosa. Pomirenje naroda je ključno za stabilizaciju regiona i izgradnju zajedničke budućnosti. Ovo nije samo političko pitanje, već i moralna obaveza prema žrtvama koje su stradale tokom ratnih devedesetih godina.

Nevinim žrtvama treba odati počast i pravdu, kako bi se osiguralo da se takvi zločini više nikada ne ponove. Jedino kroz suočavanje sa prošlošću i izgradnju zajedničke budućnosti možemo stvoriti mir i prosperitet za buduće generacije. Obe države treba da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da rade na izgradnji poverenja i saradnje u interesu svih građana. Zajednički napori za pomirenje mogu otvoriti put ka boljoj budućnosti za sve.