Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik danas je izrazio podršku porukama francuskog predsednika Emanuela Makrona, evropske komesarke Kaje Kalas, kao i svima koji pozivaju na poštovanje ustavnog poretka. Dodik je naglasio da je Ustav BiH, kako je definisan u Aneksu 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, jedini garant opstanka zemlje. U svom obraćanju, citirao je reči Bendžamina Frenklina, naglašavajući da je „često vraćanje na temeljna načela ustava apsolutno neophodno za očuvanje blagoslova slobode“.
Dodik se osvrnuo na stavove evropskih zvaničnika, govoreći: „Zato pozdravljam poruke predsednika Makrona, komesarke Kalas i svih koji pozivaju na poštovanje ustavnog poretka.“ Ipak, istakao je da ukoliko Kaja Kalas smatra da je ustavni poredak ono što je nametnuo Kristijan Šmit, tada se ne razumeju. Dodik je naglasio da je ustavni poredak za BiH jasno definisan u Aneksu 4 Dejtonskog sporazuma.
On je ukazao na to da je Kristijan Šmit svojim intervencijama srušio taj ustavni poredak, a da su prethodni visoki predstavnici tokom godina potkopavali temelje ustavnosti. „Taj ustavni poredak srušio je upravo Kristijan Šmit svojim intervencijama, a godinama unazad svaki visoki predstavnik potkopavao je temelje ustavnosti“, rekao je Dodik.
U svom obraćanju, Dodik je ponovio da su Republika Srpska i on, kao njen predsednik, uvek štitili Ustav. Međutim, upozorio je da je naivno verovati da se nepravda može rešiti samo pokazivanjem. „Jedino rešenje je u poništavanju voluntarizma Kristijana Šmita i svih rešenja koja je nametnuo“, istakao je Dodik na društvenoj mreži Iks.
Dodik je takođe naglasio da je Republika Srpska spremna da na određeno vreme zamrzne zakone koje je nedavno donela Narodna skupština, kako bi dala šansu dijalogu i dogovoru tri naroda. „Na dogovor i sada pozivam. Kako se dogovorimo, tako će nama biti. Ne nekima drugima“, poručio je Dodik.
Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija u BiH, posebno u vezi sa ulogom stranih predstavnika u unutrašnjim poslovima zemlje. Mnogi u BiH smatraju da je intervencija visokih predstavnika često dovodila do dodatnih podela, umesto da pomaže u ostvarenju stabilnosti i mira.
Dodikove reči o potrebi za dijalogom i dogovorom između tri konstitutivna naroda u BiH odražavaju njegovu dugogodišnju politiku, koja se fokusira na jačanje autonomije Republike Srpske unutar BiH. On je često kritikovao strane intervencije, smatrajući ih mešanjem u unutrašnje poslove zemlje i narušavanjem ustavnog poretka.
U poslednje vreme, Dodik je bio pod pritiskom zbog svojih stavova o državnosti BiH i potencijalnim težnjama za secesijom Republike Srpske. Njegove izjave o ustavnom poretku i poziv na dijalog dolaze u trenutku kada su odnosi između različitih etničkih zajednica u BiH podložni tenzijama.
Analitičari smatraju da bi ovakvi komentari mogli da doprinesu daljem zaoštravanju stanja u zemlji, ali i da otvore vrata za potencijalne pregovore ukoliko se strane strane saglase o osnovnim principima saradnje. U svakom slučaju, Dodikova izjava ukazuje na to da će se situacija u BiH i dalje razvijati sa naglaskom na unutrašnje dijaloge i pregovore između različitih etničkih grupa.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije u BiH, kao i reakcije međunarodne zajednice na Dodikove izjave i političke poteze. Da li će doći do stvarnog dijaloga i dogovora među narodima ili će tenzije nastaviti da rastu, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, Republika Srpska i dalje ostaje ključni igrač u političkom pejzažu Bosne i Hercegovine.
