Revolucionarni evropski satelit za daljinsko ispitivanje ERS-2, lansiran 1995. godine, trebao bi pasti na Zemlju danas u večernjim satima. Evropska svemirska agencija (ESA) tvrdi da će većina ovog satelita izgoreti na putu prema Zemlji. Moguće je, međutim, da pojedini delovi izdrže vrelinu koja će nastati tokom spuštanja velikom brzinom, mada su male da šanse da ti fragmenti padnu na naseljena mesta i izazovu štetu. Delovi satelita bi mogli pasti skoro bilo gde u svetu, najverovatnije će pasti u more, prenosi BBC.
ESA je lansirala dva skoro identična satelita za daljinsko ispitivanje Zemlje devedesetih godina prošlog veka. Oni su bili najsofisticiraniji planetarni posmatrači svog vremena, sa skupom instrumenata za praćenje promena na kopnu, u okeanima i u vazduhu. ERS-2, koji se prvi vraća na Zemlju, prvobitno je bio postavljen 780 kilometara iznad planete, a inženjeri su iskoristili njegove rezerve goriva 2011. da ga spuste na visinu od 570 kilometara.
Eventualni pad ovog satelita na Zemlju predstavlja potencijalnu opasnost, mada je vrlo mala verovatnoća da će fragmenti satelita izazvati štetu. U slučaju da delovi satelita padnu u naseljeno područje, postoji opasnost od povreda ili materijalne štete. Međutim, zbog velike površine okeana na Zemlji, najverovatnije je da će satelit pasti u vodu, a ne na kopno.
ERS-2 satelit je bio ključan za proučavanje promena na Zemlji, uključujući klimatske promene, deforestaciju, promene nivoa mora i druge ekološke fenomene. Njegovi instrumenti su omogućili naučnicima da prate stanje Zemlje i da bolje razumeju uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu. S obzirom na njegov značaj u istraživanju našeg planete, pad ovog satelita bi predstavljao gubitak za naučnu zajednicu.
ESA je najavila da će pratiti situaciju i obaveštavati javnost o eventualnom padu satelita. Nadležne službe će takođe biti obaveštene o trenutnoj lokaciji i predviđenom vremenu pada satelita kako bi se preduzele neophodne mere. Bezbednost ljudi i životinja je prioritet, pa će se nadležne službe pobrinuti da se rizik od padajućih delova svede na minimum.
Sateliti za daljinsko ispitivanje Zemlje su dragoceni alati za proučavanje naše planete i za borbu protiv klimatskih promena. Njihovi podaci omogućavaju naučnicima da bolje razumeju klimatske promene, promene u biodiverzitetu, globalno zagrevanje i druge ekološke probleme. Pad ovog satelita, iako je veoma mala verovatnoća da će izazvati štetu, ukazuje na moguće rizike koje donosi korišćenje svemirske tehnologije.
Ukoliko bi fragmenti satelita pali na naseljena područja, to bi moglo izazvati paniku i oštetiti imovinu. Zato je važno da ESA i druge svemirske agencije pažljivo prate kretanje satelita i da obaveštavaju javnost o rizicima od pada. Takođe je važno da se razvijaju procedure za sigurno spuštanje satelita na Zemlju kako bi se smanjio rizik za ljude i imovinu.
U svakom slučaju, očekuje se da će većina ovog satelita izgoreti prilikom povratka na Zemlju. Čak i ako neki delovi prežive, mala je verovatnoća da će izazvati ozbiljnu štetu. Ipak, ESA i druge svemirske agencije moraju biti spremne da odgovore na ovakve situacije i da smanje rizik od padanja svemirskih objekata na Zemlju. U konačnici, pad ovog satelita pokazuje potrebu za pažljivim praćenjem svemirskih objekata i razvojem mera zaštite od potencijalnih opasnosti.
