Tamni oblaci se već decenijama nadvijaju nad tradicionalnim stočarstvom u Srbiji. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava često štede svaki dinar i pozivaju veterinare gotovo isključivo kada su životinje „na ivici“. U međuvremenu, u urbanim sredinama, vlasnici kućnih ljubimaca nemaju problem da otvore svoje novčanike za lečenje svojih četvoronožnih prijatelja. Ovaj fenomen stvara sve veću razliku između veterinarske prakse u ruralnim i urbanim područjima.
Prema rečima stručnjaka, negativna kretanja u stočarstvu čine veterinarsku praksu za velike životinje sve manje privlačnom. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava često pokušavaju da smanje troškove, pa veterinare pozivaju samo u hitnim slučajevima, dok je lečenje kućnih ljubimaca sve više profitabilno područje. Mnogi mladi veterinari se odlučuju za rad sa kućnim ljubimcima, dok se praksa vezana za stoku smanjuje.
Dr. Žolt Kalo, sekretar Veterinarske komore Srbije, ističe da se sve više mladih žena odlučuje za veterinarsku profesiju, ali da je interesovanje za rad sa velikim životinjama drastično opalo. Praktično, pre 20 godina, trećina svršenih studenata veterine birala je veliku praksu, dok je sada to brojka manja od 5%.
U Srbiji postoji 1.015 firmi koje se bave veterinarskom delatnošću, a među njima prednjače instituti. Ove firme su 2023. godine ostvarile prihode od 14,6 milijardi dinara. Iako postoji mnogo veterinara, većina njih se bavi lečenjem kućnih ljubimaca, dok se velika praksa suočava sa smanjenjem broja stoke i sve većim problemima u radu.
Veterinari koji se bave velikom praksom često se suočavaju sa izazovima kao što su niska plaćanja, dugovanja od strane vlasnika gazdinstava, pa čak i samolečenje životinja od strane poljoprivrednika. Dr. Vladimir Polaček upozorava na opasnosti samolečenja, jer nedostatak znanja može dovesti do ozbiljnih problema.
U poslednje vreme, vlasnici kućnih ljubimaca su spremni da troše značajne sume novca za lečenje svojih ljubimaca, dok se kod stoke često pregovara o cenama usluga. Mnogi veterinari beleže dugovanja, a neki se suočavaju s problemom održavanja prakse zbog niskih prihoda.
U opštini Inđija, veterinar Zoran Knežević razmišlja o smanjenju broja zaposlenih, jer lečenje poljoprivrednih životinja postaje neisplativo. On beleži rapidan pad broja velike stoke, što takođe utiče na njegovu praksu. S druge strane, lečenje kućnih ljubimaca je u porastu. Vlasnici za lečenje svojih ljubimaca ne pitaju za cenu, dok je kod stoke situacija drugačija, što dodatno otežava posao veterinarima.
Prema istraživanju koje je sprovela Federacija veterinara Evrope, veterinari na Balkanu, a posebno u Srbiji, ostvaruju najmanje prihode u Evropi. Prosečna godišnja plata veterinara u Srbiji iznosi samo 12.087 evra, dok u Švajcarskoj ta cifra iznosi 98.726 evra. Mnogi veterinari su na rubu egzistencije, a zdravstvo životinja je prebačeno iz resora zdravlja u resor poljoprivrede, što dodatno komplikuje situaciju.
Iako se stočni fond smanjuje, postoje oni koji ozbiljno rade na unapređenju svog fonda. Veterinari koji se bave velikom praksom suočavaju se s mnogim izazovima, uključujući visoke poreze, administrativne troškove i nedostatak mladog kadra. U Zapadnobačkom okrugu postoji samo jedan veterinar mlađi od 40 godina koji se bavi velikom praksom.
U zaključku, veterinarska praksa u Srbiji se suočava sa značajnim izazovima. Dok se broj kućnih ljubimaca i interesovanje za njihovo lečenje povećava, tradicionalno stočarstvo i veterinarska praksa vezana za velike životinje opadaju. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, budućnost veterinarske medicine u Srbiji može postati još sumornija.
