Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) u Crnoj Gori bila je predmet kritika zbog svojih nezakonitih aktivnosti, uključujući praćenja i prisluškivanja, što je otkrio poslanik Demokrata Boris Bogdanović tokom skupštinske rasprave o izmenama Zakona o ANB. Bogdanović je naveo da je tokom šest meseci praćenja zabeleženo 6.396 prekucanih stranica razgovora, koji su sprovedeni po direktnom naređenju bivšeg direktora ANB, Dejana Peruničića, i bivšeg predsednika Mila Đukanovića, bez poštovanja pravnog poretka.
Tokom rasprave, poslanik je istakao da su otkrili i sramotnu platformu Udar.me, koja je bila korišćena za diskreditaciju političkih protivnika. On je takođe ukazao na ozbiljnu situaciju koja se dogodila dan pre izbora 28. avgusta 2020. godine, kada je otkriveno kako su iz vojnih magacina, pod naređenjem vojnih oficira, izdate velike količine naoružanja, uključujući 100 automatskih pušaka i 26.000 metaka. Bogdanović je naglasio da je ovo naoružanje bilo dovoljno za opremanje jedne ratne čete sa 120 vojnika, a da je transport bilo organizovano uz pratnju agenata ANB.
Vicepremijer Momo Koprivica je u svom obraćanju rekao da je ANB bila odraz hibridnog i autoritarnog režima Mila Đukanovića. On je istakao da je ANB bila odgovorna za brojne zločine, uključujući ubistva poznatih lica poput Duška Jovanovića i Pavla Bulatovića, te da su članovi ove agencije kasnije formirali političke stranke.
Poslanik DNP, Milan Knežević, dodao je da su zapadni partneri nekada izabrali Sava Kenteru za direktora ANB, što je predstavljao kolonijalni obrazac funkcionisanja države. On je naglasio da je ANB bila instrumentalizovana za praćenje političkih neistomišljenika, uključujući i glavnog specijalnog tužioca, Milivoja Katnića.
Izmenama Zakona o ANB, vlasti planiraju reorganizaciju unutrašnje kontrole i efikasnosti rada agencije. Poslanik Nove srpske demokratije, Jovan Vučurović, naglasio je važnost rešavanja anomalija u bezbednosnom sektoru i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. On je istakao da narko-karteli treba da budu proglašeni terorističkim organizacijama, kao deo nastojanja da se suprotstave ostavštini bivšeg režima.
Ove rasprave i aktivnosti ukazuju na potrebu za reformama u bezbednosnom sektoru Crne Gore, kao i na izazove s kojima se nova vlast suočava. U svetlu višegodišnje kritike i sumnji u rad ANB, postoji jasna potreba za transparentnošću i odgovornošću kako bi građani mogli da imaju poverenje u institucije koje ih štite.
Budućnost ANB zavisi od sposobnosti nove vlasti da reformiše agenciju i osigura da se njeni resursi koriste u skladu sa zakonom i za zaštitu nacionalnih interesa, a ne za političke obračune. Ovo je pitanje koje će biti ključno za stabilnost i demokratski razvoj Crne Gore u narednim godinama.
Vlast mora da pokaže odlučnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da vrati poverenje građana u državne institucije. To će zahtevati ne samo zakonodavne promene, već i promenu kulture unutar samih institucija, kako bi se osiguralo da one služe svim građanima, a ne samo interesima političkih elita.
