Izjava predsednika Skupštine Crne Gore, Andrije Mandića, da srpski jezik ne može biti tretiran kao jezik drugog reda, izazvala je oštru reakciju poslanika Pokreta Evropa sad, čiji je lider Milojko Spajić, trenutni predsednik Vlade. Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva i političke scene, posebno kada je reč o pitanjima identiteta i jezika.
Sve je počelo kada je poslanik Vasilije Čarapić na društvenoj mreži „Iks“ komentarisao Mandićevu izjavu, rekavši da je pokretanje pitanja dvojnog državljanstva i srpskog jezika pred nadolazeće izbore u Nikšiću znak neshvatanja realnih potreba građana. Čarapić je istakao da trenutna vlast nema plan za Nikšić i da je vreme da birači prestanu da im veruju.
Na njegov komentar je reagovao i Miodrag Laković, njegov stranački kolega i predsednik Odbora za bezbednost, koji je sarkastično komentarisao važnost statusa srpskog jezika i dvojnog državljanstva za srpsku zajednicu u Crnoj Gori. Laković je u svom tvitu insinuirao da će se tek kada Crna Gora uđe u Evropsku uniju 2028. godine, postaviti pitanja jezika i dvojnog državljanstva, što je dodatno izazvalo reakcije.
Milojko Spajić je, zanimljivo, pre nešto više od godinu dana podržao ideju o dvojnim državljanstvima, navodeći lični primer svog deteta koje ima francusko državljanstvo. On je istakao da je sramno što država ne dozvoljava deci da imaju dvojno državljanstvo, što se odnosi na stotine hiljada porodica u Crnoj Gori. Ova izjava je stavila u fokus pitanje identiteta i pripadnosti, kao i prava građana.
Reakcija na stavove Čarapića i Lakovića nije došla od Spajića, što može značiti da je lider Pokreta Evropa sad poslao suptilnu poruku Mandiću i srpskoj zajednici u Crnoj Gori. U isto vreme, iz redova Demokratske partije socijalista (DPS) dolaze slični tonovi, gde je član Predsedništva Nikola Rakočević izjavio da dijalog o rušenju građanske Crne Gore znači rušenje same države. Njihova politika naglašava očuvanje vrednosti na kojima počiva savremena Crna Gora, što je u suprotnosti sa inicijativama koje se tiču srpskog jezika i identiteta.
DPS se čini kao stranka koja se odupire promenama koje bi mogle ugroziti njihovu viziju države, dok je stav predsednika Crne Gore Jakova Milatovića znatno drugačiji. Milatović je izjavio da su sve inicijative koje se oslanjaju na Ustav i zakone Crne Gore legitimne, uključujući i one koje se tiču proglašavanja srpskog jezika za službeni. On je naglasio važnost širokog dijaloga o ovom pitanju, koji bi mogao dovesti do kompromisnog rešenja i smanjenja društvenih podela.
Ova situacija u Crnoj Gori jasno pokazuje koliko su složena pitanja identiteta i jezika, posebno u kontekstu političkih previranja. Dok jedni traže pravo na jezik koji govori većina, drugi se protive bilo kakvim promenama koje bi mogle dovesti do gubitka građanskog identiteta Crne Gore.
U svetu gde su nacionalni identiteti često na udaru, Crna Gora se suočava s izazovima koji će oblikovati njen budući put. Pitanje srpskog jezika i dvojnog državljanstva postaje sve važnije, a reakcije na te teme otkrivaju duboke podele unutar društva. Kako se približavaju izbori, jasno je da će ova pitanja ostati u fokusu političkih diskusija, a njihovo rešavanje bi moglo imati dugoročne posledice po stabilnost i koheziju države.
