Porodica Ljubisavljević iz Krušara: Preživljavanje od poljoprivrede
SLAĐAN Ljubisavljević (44), njegova supruga Dragana (40) i troje dece iz Krušara čine jednu od malobrojnih porodica u ćuprijskoj opštini koja živi isključivo od poljoprivrede i u kojoj svi rade na imanju. Ratarstvom su počeli da se bave na samo 40 ari pre 12 godina kada je Slađan ostao bez posla. Sada pod ratarskim kulturama imaju 22 hektara, na hektaru pod plastenicima i „na otvorenom“ uzgajaju povrće i prave zimnicu. Zahvaljujući kvalitetnim proizvodima, gotovo bez upotrebe pesticida, stekli su 35 stalnih kupaca zimnice i 226 kupaca poljoprivrednih proizvoda.
Poznanstvo na pijaci
Zanimljivo je da su se Dragana, rodom iz Velikog Popovića, i Slađan upoznali na pijaci na kojoj su oboje prodavali razne proizvode. Slađanu su u jednom trenutku izleteli petlovi i on je počeo da ih juri po pijaci. Slađana mu je pomogla da ih uhvati.
Slađan i Dragana spadaju u retke poljoprivrednike koji vole to što rade, koji se neprestano edukuju i na čijem bi tim teorijskom i praktičnom znanju pozavideli mnogo stariji poljoprivrednici. Krenuli su kao amateri, a sada se profesionalno bave povrtarstvom, voćarstvom i ratarstvom. Iako se još uvek školuju, deca rade na imanju, a roditelji im plaćaju dnevnicu od po 300 dinara. Misle da nisu pogrešili što su ostali na selu, jer smatraju da je budućnost u proizvodnji hrane. Narod bi trebao da se vrati kupovini od seljaka, jer je sve što se uvozi puno otrova, a država bi trebala da daje podsticaje poljoprivrednicima.
Prihodi i izazovi
Dragana ocenjuje da najbolji prinos daje plastenička proizvodnja, dok je ratarstvo kocka, te zato sade raznovrsne proizvode. Jedino su 2020. godine na kukuruzu zaradili 16.600 evra. Pretporšle godine su u ratarstvu imali gubitak od 79 hiljada dinara, a lane 242 hiljade dinara. Voćarstvo im je 2022. godine donelo prihod od 110 hiljada dinara, ali su lane bili u minusu dve hiljade evra, jer je oluja za samo nekoliko minuta smlatila 2,5 tone krušaka. Prošlogodišnje poplave nanele su štetu u plastenicima od 2,5 miliona dinara, pa su morali da podignu kredit od 200 hiljada dinara.
Ljubisavljevići kažu da na selu opstaju samo borci i da oni mogu da prežive od poljoprivrede zahvaljujući kompletnoj proizvodnji. Njihovo predano radno i poslovno angažovanje privuklo je veliki broj kupaca koji cene njihove kvalitetne proizvode uzgojene bez upotrebe pesticida. Porodica Ljubisavljević predstavlja primer mladih i ambicioznih poljoprivrednika koji se trude da unaprede svoje poslovanje kroz stalnu edukaciju i inovacije.
U proteklih 12 godina, od kako se porodica Ljubisavljević bavi poljoprivredom, ostvarili su značajan napredak. Sa samo 40 ari zemlje su proširili proizvodnju na 22 hektara, uzgajajući povrće, voće i ratarske kulture. Njihovi proizvodi su postali prepoznatljivi po visokom kvalitetu i prirodnim metodama uzgoja, privlačeći sve veći broj stalnih kupaca.
Nažalost, poljoprivreda je i dalje nepredvidljiva delatnost sa mnogim izazovima, poput vremenskih nepogoda i šteta od koje su Ljubisavljevići pretrpeli značajne gubitke. Međutim, upornost i predanost ovoj porodici omogućavaju im da nastave sa uspešnim poslovanjem, unapređujući svoje veštine i težnje ka postizanju još boljih rezultata u budućnosti.
Porodica Ljubisavljević je primer kako se sa radom, trudom i ljubavlju prema zemlji može ostvariti uspeh u poljoprivrednom poslu, te istovremeno pružiti visoko kvalitetne proizvode potrošačima koji cene domaću, prirodnu hranu. Nastavak razvoja i napretka ove porodice u poljoprivrednoj industriji donosi nadu za bolju budućnost ruralnih zajednica i vitalizaciju domaće proizvodnje hrane.
