Američki reditelj Dejv Dejvidson istakao je večeras na sedmom Festivalu dugometražnog dokumentarnog filma DOK u Beogradu važnost poznavanja istorije dokumentarnog i eksperimentalnog filma za buduće autore, posebno u vreme tehnološke revolucije. Festival se održava od 30. januara do 2. februara u MTS dvorani, a Dejvidson je naglasio da je obuka i dalje ključna za filmske stvaraoce, bez obzira na napredak tehnologije.
„S obzirom na to da su kamere danas znatno jeftinije i da su mediji oslobođeni stega zahvaljujući digitalizaciji, između 10.000 videa na Jutjubu, samo jedan može biti zaista inspirativan“, primetio je Dejvidson. Tokom masterklasa, koji je vodio u prisustvu srpskog reditelja Darka Lungulova, prikazao je svoja dva dokumentarna filma – „Bioskop i utočište“ i „Hans Rihter: Sve se kreće, sve se okreće“.
U svom filmu „Hans Rihter: Sve se kreće, sve se okreće“, Dejvidson istražuje buran život dadaističkog slikara i pionirskog filmskog stvaraoca, dok „Bioskop i utočište“ govori o istoriji Instituta filmskih tehnika u okviru Siti koledža, koji je bio prva škola dokumentarnog filma u SAD, a koju je osnovao Rihter. Dejvidson je istakao da je dokumentarac danas napredovao jer se oslobodio konzervativnih estetskih normi.
Dejvidson, koji je takođe profesor na Siti koledžu u Njujorku, podelio je svoja iskustva i podsetio na važnost predavača koji su aktivni u industriji. Njegov bivši student, Lungulov, prisetio se kako je kao emigrant 1991. godine otkrio mogućnost studiranja na Siti koledžu, čak i bez papira, zahvaljujući svojim zaradama kao fizički radnik.
„Biti svež emigrant bez novca, a ipak imati priliku da studiram na Siti koledžu, otvorilo mi je vrata filmskog stvaralaštva. Čast mi je spojiti svoja dva sveta – Siti koledž, gde je Dejv bio moj prvi filmski učitelj, i ovde, gde pravim filmove“, rekao je Lungulov. Iako je kasnije napustio predavanje, priznao je da mu je to bilo naporno, ali da je iskustvo sa Dejvidsonom bilo transformativno.
„Ljudi poput Dejvidsona, koji su direktno povezani s industrijom, su ključni za obrazovanje studenata“, naglasio je Lungulov, dodajući da je Dejvidsonova prezentacija njegovih filmova drastično promenila njegov pogled na film. Dejvidson je takođe primetio da je nakon studija Lungulov „prešao“ iz dokumentaristike u igrani film, stvarajući zapanjujuće projekte.
„Moja žena je plakala na ‘Spomenik Majklu Džeksonu’. Ponosimo se njim“, rekao je Dejvidson. Lungulov je otkrio da je Dejvidson u kasnim sedamdesetim godinama došao iz Čikaga u Njujork sa željom da pravi dokumentarce, te je otkrio pank grupu Ramones. U to vreme, jedan od njegovih asistenata bio je kasnije poznati reditelj Spajk Li.
Dejvidson je takođe podelio anegdotu o uticajnom klubu „CBGB’s“, gde je redovno išao da sluša muziku. Tokom istraživanja arhive Siti koledža, otkrio je da je čuveni reditelj Stenli Kjubrik nekoliko puta pokušao da se upiše na ovaj koledž, ali nikada nije bio zvanično upisan, iako je pohađao neke časove.
„Ova iskustva i priče prikazuju koliko je važno ne samo učiti iz istorije filma, već i biti deo te istorije“, zaključio je Dejvidson. Njegovi uvidi i iskustva služe kao inspiracija ne samo za mlade autore, već i za sve one koji se bave filmskom umetnošću danas, podstičući ih da istražuju, uče i razvijaju se unutar ove dinamične i konstantno menjajuće industrije.
