Dok mnogi sanjaju o životu u velikim gradovima, pojedinci poput Zlatana Kučevića iz Velike Župe i Ljubisava Gojakovića iz Brodareva pokazuju da se i na selu može uspešno raditi i živeti. Njihovi primeri govore o tome kako poljoprivreda, posebno plastenička proizvodnja povrća, može postati osnovni izvor prihoda i egzistencije, kako za iskusne domaćine, tako i za mlade koji se vraćaju svojim korenima.
Zlatan Kučević već decenijama razvija svoje imanje, koje danas broji čak 22 plastenika. U sezoni iz tih plastenika izlaze hiljade sadnica i tone kvalitetnog povrća. „Rasad za sadnju na otvorenom biće spreman oko 1. maja. Imamo stalne kupce kojima prodajemo sadnice, a pripremamo i sadnju za naše potrebe“, kaže Zlatan za RINU. Njegovi prvi prihodi ove godine dolaze od prodaje presade i mlade zelene salate, dok su redovi mladog kupusa već spremni, a paradajz i krastavac čekaju na sadnju.
U šest plastenika planira da posadi paradajz koji je proizveden iz vlastitog rasada. „Folija je već postavljena, a rupe su iskopane“, objašnjava on. U poslu mu pomaže sin Sanel, student Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu, koji znanje stečeno na fakultetu odmah primenjuje na porodičnom gazdinstvu. „Ako ste samouki, proces učenja i postizanja kvaliteta je duži. Školovanje olakšava put, jer teorijsko znanje možemo brzo primeniti u praksi“, ističe Sanel.
S druge strane, Ljubisav Gojaković iz Brodareva jedan je od sve većeg broja mladih koji su se nakon školovanja u Beogradu odlučili za povratak na selo i nastavak porodične tradicije. „Sve što proizvedemo u plastenicima, dalje plasiramo na tržište. Pored rasada, uzgajamo paradajz, krastavac, papriku, dinju, lubenicu i tikvicu, a pravimo i zimnicu“, kaže Ljubisav. Na imanju Gojakovića godišnje se proizvede desetine tona povrća, a proizvodi se plasiraju i na tržišta širom Evrope. Trenutno je u toku priprema za sadnju, a rasad je već spreman.
„Proizvedemo oko stotinu hiljada paprika, dok paradajza, krastavaca, dinja, tikvica i lubenica proizvedemo oko 15 hiljada saksija“, dodaje Ljubisav. U poslu mu pomaže i otac Dušan, koji primećuje da se proizvodnja rasada značajno razlikuje sada u poređenju sa vremenima kada je on počinjao.
Poljoprivrednici sa područja opštine Prijepolje mogu da računaju i na podršku lokalne samouprave, koja sprovodi javni poziv za nabavku novih plastenika, čime dodatno stimuliše razvoj sela. „Interesovanje poljoprivrednika za nabavku plastenika je znatno povećano. Na nedavnom konkursu koji je realizovan sa Fondacijom Divac prijavilo se 106 kandidata, dok ih je prošle godine bilo 74“, navodi Sanel Dizdarević, član Opštinskog veća u Prijepolju zadužen za poljoprivredu.
Zlatan i Ljubisav dokazuju da selo ima budućnost kada se u njega ulaže znanje, rad i ljubav. Njihovi primeri su inspiracija za mnoge mlade ljude koji razmišljaju o povratku na selo i zanimanjima u poljoprivredi. U svetu gde se sve više mladih seli u gradove, oni pokazuju da je život na selu ne samo moguć, već i isplativ, ukoliko se pristupi sa znanjem i posvećenošću.
Ova priča o uspehu ne predstavlja samo lične uspehe Zlatana i Ljubisava, već i širu sliku o tome kako se ruralna ekonomija može razvijati kroz inovacije, obrazovanje i zajednički rad. U tom smislu, njihova iskustva služe kao primer kako se može uspešno živeti i raditi na selu, doprinoseći tako i razvoju lokalne zajednice. S obzirom na trenutne trendove i podršku koju lokalne vlasti pružaju, očekuje se da će se ovakvi primeri sve više umnožavati u budućnosti.
