Srpska poljoprivreda se već treću godinu za redom suočava sa lošim rezultatima zbog ekstremnih suša, što će se negativno odraziti na ukupni privredni rast. Srbija ima Institut za razvoj veštačke inteligencije, ali i dalje se raspravlja o kanalima za navodnjavanje kao da je reč o tehnologiji za sletanje na Mars. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, samo 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta se navodnjava, što je jedan od razloga loših rezultata ove godine.
Izrazita suša tokom leta je glavni razlog za loše rezultate u poljoprivredi u protekle tri godine. Ministarstvo poljoprivrede izveštava da je poljoprivreda ove godine podbacila u većini ekonomskih pokazatelja. Uvoz poljoprivrednih proizvoda je upola veći od petogodišnjeg proseka, što je rezultiralo značajnim poskupljenjem hrane na pijacama. Najveći udar na kućne budžete su doživeli potrošači, posebno zbog poskupljenja povrća za više od 40%.
Izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda je smanjen za 7% u korist prerađevina, ali i dalje premašuje 60% u izvozu agrarnog sektora. Vrednost izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda je opala za skoro 13% u 2023. godini. Maline su i dalje najtraženiji proizvod za izvoz, dok je zabeležen pad u izvozu žitarica. Uvoz je u porastu u svim kategorijama, sa najvećim porastom u smrznutom svinjskom mesu, sirovoj kafi, bananama, semenskom kukuruzu i merkantilnoj soji.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je u sektoru voća i žitarica, dok je najveći deficit zabeležen kod mesa, kafe, čaja, mleka, jaja i meda. Većina primarnih poljoprivrednih proizvoda se izvozi u Evropsku uniju i na CEFTA tržište, dok izvoz u Rusiju opada. Poljoprivredna proizvodnja je porasla statistički za 8,7%, zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje. Rast se posebno ističe kod proizvodnje kukuruza.
Stočarska proizvodnja je nastavila da se smanjuje, sa drastičnim padom u sektoru svinjarstva. Srbija je izgubila veliki broj svinja, krava, koza i koka nosilja. Proizvodnja mesa je opala, dok je proizvodnja živinskog mesa povećana. Proizvodnja mleka, jaja i drugih proizvoda je takođe na niskom nivou.
Suša je najviše naštetila kukuruzu, sa padom od preko 23%, kao i većini industrijskih biljaka. Poljoprivreda je imala suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se očekuje pad bruto dodate vrednosti za oko 8% ove godine. Izvoz je povećan zahvaljujući izvozu žita, leguminoza i uljarica. Najviše kukuruza i pšenice je izvezeno u Rumuniju, Italiju, Bosnu i Hercegovinu.
Klimatske promene su uzrokovale gubitke od 7,8 milijardi evra u poslednjih 20 godina, sa sušom kao glavnim razlogom. Potrebno je promeniti tehnologiju u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi se prevazišle ekstremne suše i poboljšala proizvodnja. Poljoprivreda se suočava sa izazovima, ali uz pravilno upravljanje resursima i invetsticije u tehnologiju, može se postići održiv rast i razvoj.
