Pre pola veka, tačnije 24. novembra 1974. godine, pronađeni su fosilizovani ostaci Lusi, najstarijeg primerka hominida, starijeg od 3,18 miliona godina, na severoistoku Etiopije. Ovaj značajan pronalazak je omogućio naučnicima da rasvetle stadijum u evoluciji i da saznaju više o precima savremenih ljudi.

Naučnici su pronašli ukupno 52 fragmenta kostiju – zuba, delova lobanje, karlične kosti i femura, u okviru međunarodne istraživačke ekspedicije u „Afar trouglu“, gde je pronađeno mnogo ostataka bliskih rođaka ljudi. Sačuvano je oko 40 posto skeleta, što ga je činilo najkompletnijim do tada pronađenim, a inicijalno je registrovan kao A.L-288-1. Međutim, istraživači su odlučili da mu daju ime Lusi, po pesmi grupe The Beatles „Lucy in the Sky with Diamonds“, koju su slušali, kada su došli do velikog otkrića.

Lusi je bila pripadnica vrste Australopithecus afarensis i hodala je na dve noge. Smatra se da je umrla kada je imala između 11 i 13 godina, što je za tu vrstu bilo odraslo doba. Bila je visoka 1,10 metara i teška 29 kilograma.

Otkriće Lusi predstavljalo je prekretnicu u razumevanju evolucije ljudi. Njeno otkriće je omogućilo naučnicima da saznaju više o hominidima koji su postojali pre tri miliona godina i da bolje razumeju porodično stablo hominida. Lusi je često opisivana kao „prabaka čovečanstva“, ali nedavna otkrića pokazuju da je pre bila tetka ili rođaka, kažu stručnjaci.

Količina informacija koju su naučnici dobili od skeleta Lusi omogućila je formiranje detaljnih teorija o njenom životu. Na primer, studija objavljena 2016. pokazala je da je Lusi verovatno provodila trećinu života na drveću, gde je pravila gnezdo i da je imala izuzetno razvijene gornje udove. Druga studija sugerisala je da je poginula upravo zbog pada s drveta.

Nedavno istraživanje objavljeno u „Nature“ magazinu, koje se bavilo njenom karlicom, pokazalo je da su i novorođeni australopitekusi verovatno imali nerazvijen mozak, kao ljudska novorođenčad, i da im je dugo bila potrebna roditeljska podrška, kako bi opstali.

Iako još uvek postoje mnoga neodgovorena pitanja o Lusi i njenim precima, njen skelet ostaje jedan od najvažnijih otkrića u svetu paleontologije. Muzej u Etiopiji često dobija zahteve za proučavanje Lusinog skeleta, ali ona više ne napušta zemlju. Ovo otkriće je obeležilo značajan trenutak u istoriji nauke i omogućilo nam da bolje razumemo evoluciju i poreklo savremenih ljudi.