Ovogodišnji kalendar Opštine Pljevlja izazvao je brojne komentare među građanima, jer je uočeno da ne sadrži simbole koji ujedinjuju sve žitelje ovog grada. Tradicija je da lokalna samouprava poklanja kalendare sa prikazima važnih znamenitosti, ali ove godine nema fotografija nekoliko značajnih lokaliteta. Naime, u kalendaru nisu prikazani memorijalni spomenik na Stražici, koji simbolizuje borbu protiv fašizma i žrtve Drugog svetskog rata, kao ni Husein-pašina džamija, koja je starija od 500 godina i predstavlja jedno od najprepoznatljivijih obeležja Pljevalja, važnog dela kulturne i verske baštine muslimanske zajednice.
Na društvenim mrežama, diskusije su dostigle vrhunac nakon što je objavljeno da je ovogodišnji kalendar crkveni i da sadrži označene pravoslavne praznike. Ovo je izazvalo osećaj diskriminacije među delom stanovništva, koji smatraju da se ovakvim pristupom ukazuje na to da nisu dobrodošli u svojoj zajednici. Takođe, ukazali su na selektivno korišćenje novca iz opštinske kase, što dodatno potpiruje tenzije među građanima.
Predsednik Opštine Pljevlja, dr Dario Vraneš, reagovao je na kritike, ističući da su vrednosti slobode i umetnosti univerzalne i vanvremenske. On je naglasio da je umetnik koji je kreirao kalendar slobodnim izrazom fotografije prikazao objekte svih verskih zajednica u Pljevljima. Iako je fokus bio na slavnim ličnostima i događajima iz lokalne istorije, kako je rekao, „prošlo je vreme podela“. Vraneš je dodao da se ponose muralima Ristu Pejatoviću, prvom akademskom vajaru iz Crne Gore, kao i pesmom „Pljevlja moja, veselt’e se“ Dimitrija Jevtovića Polimca, koja veliča slobodu i pobedu nad okupatorom.
Pitanje identiteta i suživota različitih zajednica u Pljevljima postaje sve aktuelnije. Opština, koja je dom različitim etničkim i verskim grupama, suočava se sa izazovima kako da obezbedi reprezentativnost svih zajednica u svojim kulturnim manifestacijama, uključujući i kalendare. Različite perspektive o tome šta znači biti deo zajednice često dovode do nesuglasica, posebno kada se radi o simbolima koji predstavljaju istoriju i kulturu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Pljevlja imaju bogatu istoriju i tradiciju koja obuhvata različite narode i religije. Grad je poznat po svojoj raznolikosti i multikulturalnosti, što je često naglašavano u lokalnim manifestacijama i događanjima. Ipak, aktuelne polemike oko kalendara ukazuju na to da je potreban otvoreniji dijalog među različitim zajednicama kako bi se izbegle tenzije i nesporazumi.
Promišljanje o identitetu i zajedništvu u Pljevljima može doprineti jačanju međusobnog poverenja i razumevanja. Umesto da se fokusiraju na razlike, građani bi mogli raditi na zajedničkim projektima koji naglašavaju ono što ih povezuje, umesto što se ističu razlike. Uzimajući u obzir bogatstvo kulturne baštine, postoji mnogo prilika za saradnju i zajedničke inicijative koje bi mogle unaprediti život u ovom gradu.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je tema kalendara samo vrh ledenog brijega kada je reč o pitanjima identiteta i zajedništva u Pljevljima. Očekivanja građana su velika, a lokalna vlast ima odgovornost da obezbedi da se svi osećaju uključeno i poštovano. Izazovi su pred svima nama, ali uz otvorenu komunikaciju i saradnju, moguće je izgraditi zajednicu koja će slaviti svoju raznolikost i zajedničku istoriju.
