Procenjena direktna šteta za srpske kompanije, zbog jednostrane odluke Prištine o zabrani ulaska robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju do 1. maja ove godine iznosi 216 miliona evra. Ova šteta je merena samo neostvarenim plasmanom robe, bez troškova koji su proizvođači imali usled preusmeravanja na druga tržišta i trenda rasta izvoza. U 2022. godini, ukupan plasman robe iz centralne Srbije na KiM iznosio je 293,4 miliona evra, dok je prošle godine smanjen za 51,9 odsto i vredeo 141,2 miliona evra.
Osim direktne štete, Radovanović ističe da primena zabrane uvoza srpske robe nanosi štetu i firmama registrovanim na KiM, kao i međunarodnim kompanijama koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, a učestvuju sa 40 odsto u plasmanu robe na KiM. PKS je tokom leta 2023. godine poslala više od 80 pisama najvišim čelnicima EU, ambasadama Kvinte, delegacijama EU u Beogradu i Prištini, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku, specijalnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru, privrednim komorama u Evropi i svetu, tražeći da se ove prepreke što pre otklone.
Jednostrana odluka Prištine da proizvodi iz centralne Srbije ne mogu da se plasiraju na tržište KiM doneta je pre godinu dana, 14. juna 2023. godine. Prvobitno je bila na snazi potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda, a zatim je odlučeno da se embargo primenjuje samo na gotove proizvode, dok su sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva, hrana za životinje, mašine i oprema izuzeti.
Radovanović ističe da je važno razmotriti ukupnu štetu koja je uzrokovana ovom odlukom i da treba preduzeti mere kako bi se prepreke u trgovinskim odnosima između Srbije i KiM što pre otklonile. On takođe naglašava da su pisma koja je PKS poslala relevantnim institucijama u Evropi i svetu imala za cilj da skrenu pažnju na posledice zabrane uvoza i da podstaknu rešenje ovog problema u cilju očuvanja ekonomskih interesa i jačanja trgovinskih veza između srpskih i kosovskih kompanija.
Ova zabrana uvoza srpske robe na Kosovo izazvala je negativne posledice po privrednike i proizvođače iz centralne Srbije, ali se takođe odražava i na kosovske potrošače koji su bili naviknuti na neke proizvode iz Srbije. Pored toga, štetu trpe i međunarodne kompanije koje se bave proizvodnjom u Srbiji i koje su deo lanca snabdevanja za tržište KiM.
Kontinuirani dijalog i saradnja između Srbije i Kosova mogu biti ključni za rešavanje ovog problema i jačanje ekonomskih veza između dve zemlje. PKS i druge privredne institucije nastaviće da se zalažu za otklanjanje prepreka u trgovinskim odnosima i za pronalaženje održivih rešenja koja će omogućiti normalan i prosperitetan poslovni ambijent za sve kompanije koje posluju na ovim tržištima.
Uzimajući u obzir značaj trgovinskih odnosa između Srbije i KiM, kao i ekonomske interese oba entiteta, važno je da se obe strane angažuju u konstruktivnom dijalogu i pregovorima kako bi se prevazišle postojeće prepreke i omogućio slobodan protok robe između ove dve teritorije. Samo kroz saradnju i zajedničko rešavanje problema moguće je stvoriti stabilno i prosperitetno poslovno okruženje za sve učesnike na tržištima Srbije i KiM.
