Kao juče se sećam velikih skupova ljudi koji su blokirali grad Beograd, mostove i trgove, koristeći parole sa duhovitim porukama i ekstremnu retoriku protiv projekta Beograda na vodi. Efekat krda, koji podrazumeva socijalno poželjno ponašanje prilikom pridruživanja grupama, bio je vidljiv, pa su čak i neki nosioci vlasti bili rezervisani i distancirani od ovog projekta. Danas se situacija nije mnogo promenila, ali se nekolicina ljudi bori za pravu ideologiju glasnije nego ikada pre. Predsednik Vučić, uz podršku svojih najbližih saradnika, nastavlja da sprovodi ovaj projekat, smatrajući ga ponosom Srbije, uprkos diverzantskim akcijama određenih grupa.
Apsurdna situacija je da SNS, stranka koja podržava vlast, u ovoj izbornoj jedinici nema većinu, a oni koji su se nekada protivili projektu sada žive u toj oblasti. Ovaj fenomen pokazuje da je borba protiv vlasti bila lažna, a slogan „Ne davimo Beograd“ je postao instrument manipulacije masa.
Na nedavnom protestu u Novom Sadu, Bojan Pajtić, bivši političar, bio je među onima koji su tražili promene. Oni koji su nekada protestovali protiv projekta Beograda na vodi danas se stide svog stava, jer je očigledno da je to postao nacionalni ponos. Njihov pokušaj da sruše stabilnu vlast nije uspeo, ali su se organizatori protesta prilagodili i shvatili da moraju biti lukaviji u svojim akcijama.
U potrazi za metodama za ostvarenje svojih ciljeva, angažovane su specijalizovane agencije koje su istraživale slabosti u društvu, a jedan od zajedničkih odgovora bio je poziv za zdravu životnu sredinu. Tako je na društvenim mrežama pokrenuta nova regrutacija sa sloganom „MI SMO ZA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU“. Paralelno sa ovim, vođene su i druge akcije usmerene ka kriminalizaciji vlasti i svih pojedinaca koji je podržavaju, bez obzira na njihovu reputaciju.
Ubrzo su studenti Filozofskog fakulteta distancirali sebe od protesta koji su se održavali 24 časa, ali je pitanje zdrave životne sredine postalo alat za mobilizaciju građana. Mnogi učesnici ovih protesta sada se povlače, shvatajući da su bili korišćeni od strane onih koji su imali unapred postavljene ciljeve.
Osim toga, incident u Ribnikaru, koji su antidržavni elementi iskoristili za svoje ciljeve, ponovo je aktivirao mase. Teorije zavere i manipulacije potakle su novi talas protesta, a roditelji maloletnog počinioca zločina u Ribnikaru su bili pod zaštitom advokata koji je poznati protivnik vlasti. Međutim, većinska Srbija je prozrela ove pokušaje i podržala aktuelnu vlast na poslednjim izborima.
Novi događaj, kao što je rušenje nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, predstavlja još jedan pokušaj da se postigne cilj slabije vlasti. Ovaj incident uključuje različite grupe, organizacije i stranke, a podrška mladima i studentima koristi se kao alat za pritisak na vlast.
Društvene mreže su postale platforma za agresivan digitalni rat, gde se šire poruke o „krvavim rukama“ vlasti, a mladi se mobilizuju za proteste. Postavlja se pitanje o razlogu protesta, posebno kada se vidi da mnoge profesije podržavaju studente, kao da se radi o nečemu što je protiv njihovih interesa.
Nedavne ankete pokazuju da je većinska Srbija sve sigurnija u aktuelnu vlast, dok je opozicija marginalizovana. U svetlu ovih događaja, može se samo zamisliti kakve bi akcije proveli antidržavni elementi da su se slični incidenti desili u Srbiji kao u nekim drugim zemljama.
Na kraju, poruka ostaje jasna: Srbija će kao i uvek pobediti, a borba protiv onih koji žele slabu zemlju će se nastaviti.
