Na tržištu rada u Srbiji oseća se ozbiljan nedostatak radnika, posebno u deficitarnih zanimanjima poput vozača, zavarivača, stolara, vodoinstalatera i električara. Poslodavci se suočavaju s problemima prilikom zapošljavanja, a mnogi od njih pribegavaju uvozu radne snage iz inostranstva. Cene rada u ovim zanimanjima rastu, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Prema izveštaju poslovnog magazina „Biznis i finansije“, rast plata u „majstorskim“ zanimanjima postavlja pitanje o proporcionalnosti zarada visokoobrazovanih stručnjaka. Poslodavci se često odlučuju za kreativna rešenja, kao što su fleksibilno radno vreme ili isplata dela plata „na ruke“, kako bi zadržali kvalifikovane radnike.
Situacija je rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja zanatskih zanimanja. Srbija je nekada imala odlične majstore, ali su se u privatizaciji njihova znanja i veštine često prodavala po niskim cenama. Sada, kada su poslodavci spremni da plate bolje, kvalifikovani radnici su otišli u inostranstvo ili otišli u penziju. Mnogi mladi ljudi, svesni iskustava prethodnih generacija, ne žele da se opredele za zanate, iako oni mogu doneti zarade u rangu sa inženjerima ili programerima.
Procene govore da na srpskom tržištu nedostaje oko 20.000 vozača, kao i 30.000 zanatlija. Građevinske firme se suočavaju s problemima popunjavanja pozicija za atestirane zavarivače, a na jednom od 143 oglasa javili su se samo 13 radnika. U ovom trenutku posebno nedostaju stolari, tesari, vodoinstalateri i električari.
Mali biznisi se suočavaju s dodatnim izazovima. Oni često zapošljavaju starije majstore, svesni da će uskoro nastati još veći problem nedostatka radne snage. Ova situacija dovodi do poremećaja u odnosu plata između zanatlija i visokoobrazovanih stručnjaka. Kako keramičari zarađuju i po 3.000 evra, poslodavci se pitaju koliko bi trebalo platiti inženjera ili ekonomistu.
Jedno od rešenja za poslodavce je prijavljivanje radnika na minimalnu zaradu, dok se ostatak isplaćuje „na ruke“. Ova praksa, iako popularna, može dovesti do nezadovoljstva zaposlenih, posebno kada su plate majstora više od plata visokoobrazovanih. Miloš Turinski iz portala Poslovi.Infostud ukazuje na to da bi trebalo održavati ravnotežu plata kako bi se izbeglo nezadovoljstvo među zaposlenima.
Prema rečima Gorana Aleksića iz Poslovnog udruženja „Srbijatransport“, poslodavci su prinuđeni da zapošljavaju vozače bez mogućnosti selekcije, što može dodatno smanjiti kvalitet usluge. Zarade vozača rastu, jer je to način da firme zadrže postojeće i privuku nove kadrove. Uslovi rada i zarade u drumskom saobraćaju su različiti, a vozači često zarađuju više u međunarodnom transportu nego u domaćem.
U građevinarstvu, situacija je slična. Nedostatak kvalifikovanih stolara postaje ozbiljan problem, a mnogi majstori su u srednjim godinama ili su već u penziji. Mladih radnika nema, a oni koji dođu na obuku često brzo napuštaju sektoru. Miloš Luković, inženjer šumarstva, upozorava na to da se obuka novih radnika često oteže zbog nedostatka motivacije starijih majstora.
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da su u martu 2023. godine najtraženiji bili programeri, ali i vozači kamiona i autobusa. U građevinskom sektoru, radnici za niskogradnju, tesari i zidari takođe su među traženim zanimanjima. Međutim, poslodavci se suočavaju s izazovima u isplati plata i održavanju kvaliteta usluga.
U zaključku, tržište rada u Srbiji suočava se s ozbiljnim izazovima. Potrebno je promovisati deficitarna zanimanja i povećati interes mladih za zanate, jer su oni ključni za budući rast i razvoj ekonomije. Bez adekvatne radne snage, mnoge industrije će patiti, a privreda će se suočavati s poteškoćama.
