Grčka se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o resursima slatke vode, posebno u svetlu sve većih pritisaka koje donosi turizam. U nastojanju da se izbori sa sve učestalijim sušama, vlasti razmatraju inovativne pristupe, uključujući mogućnost punjenja bazena u hotelima morskom vodom. Predlog zakona koji se trenutno razmatra u parlamentu omogućio bi instalaciju cevi za pumpanje morske vode u bazene priobalnih hotela, čime bi se značajno smanjila potrošnja slatke vode koja bi se mogla usmeriti na druge, hitnije gradske potrebe.
Elena Rapti, zamenica ministra turizma, izjavila je da bi ovaj zakon regulisao način ekstrakcije morske vode i njeno pumpanje u bazene, naglašavajući važnost očuvanja vodnih resursa. U poslednje dve godine, Grčka se suočava sa sve težim uslovima suše, a podaci Nacionalne opservatorije Atine ukazuju na smanjenje godišnje količine padavina za oko 12 procenata između 1971. i 2020. godine. Ova situacija dodatno se komplikuje dolaskom turističke sezone, koja stvara dodatni pritisak na već oskudne resurse, posebno na popularnim destinacijama kao što su Egejska ostrva i Krit, gde je zabeležen gubitak od čak petine padavina.
Prošle godine, Grčka je privukla skoro 33 miliona turista, generišući prihod od 28,5 milijardi evra. Međutim, ovaj procvat turizma dolazi sa svojim izazovima. Radnici u turizmu su se prošle godine pridružili protestima zbog prekomernog turizma, ističući da su na ivici izdržljivosti. Klimatske promene dodatno čine turistički model zemlje sve manje održivim, što stavlja dodatni pritisak na vladu da preispita kako bi turizam trebao izgledati u budućnosti.
Važno je napomenuti da hoteli neće biti obavezni da koriste morsku vodu za punjenje bazena, ali predložene regulative će olakšati izgradnju potrebne infrastrukture ukoliko se uvedu ograničenja korišćenja slatke vode. Ipak, ovaj plan izaziva i brojne kritike. Postoji zabrinutost zbog potencijalnih ekoloških posledica koje bi mogle nastati od ispuštanja morske vode nazad u more, s obzirom na to da u predlogu zakona ne postoje jasni standardi kvaliteta za tu vodu.
Hemikalije koje se koriste za dezinfekciju bazena, kao što je hlor, toksične su za morski život i njihovo ispuštanje može narušiti ravnotežu ekosistema. Kritičari su takođe ukazali na to da predlog ne garantuje da otpadne vode neće završiti u moru i da bi izgradnja cevi mogla naštetiti morskom dnu.
Osim toga, neki stručnjaci smatraju da je uticaj bazena na resurse slatke vode preuveličan, napominjući da bazeni na popularnim ostrvima kao što su Mikonos i Paros troše samo šest odsto dostupne vode. Ova rasprava o korišćenju morske vode za punjenje bazena u hotelima osvetljava širu dilemu sa kojom se Grčka suočava – kako uravnotežiti potrebu za očuvanjem resursa sa zahtevima industrije turizma.
U svetlu ovih izazova, jasno je da će Grčka morati da pronađe održivije načine za upravljanje svojim resursima i turizmom. Kako se ova situacija razvija, ostaje da se vidi kako će zakonodavne promene uticati na turizam i životnu sredinu u zemlji poznatoj po svojim prelepim plažama i bogatom kulturnom nasleđu. Grčki parlament uskoro će doneti odluku koja bi mogla oblikovati budućnost turizma i upravljanja vodnim resursima u ovoj mediteranskoj zemlji, a sve oči su uprte u njih.
