Akademska zajednica u Srbiji je suočena sa izazovima dijaloga između studenata i univerzitetskih vlasti, a nedavne blokade fakulteta postavile su dodatna pitanja o legitimnosti i strukturi studentskih plenuma. U emisiji „Usijanje“ na Kurir televiziji, gosti su diskutovali o trenutnoj situaciji i mogućnostima za uspostavljanje konstruktivnog dijaloga.
Rektorski kolegijum, umesto da preuzme inicijativu, odlučio je da se povuče iz razgovora sa studentima, što je izazvalo zabrinutost među akademicima. Profesor Vladan Petrov sa Pravnog fakulteta istakao je da su plenum i neformalne organizacije studentata problematične, jer predstavljaju neinstitucionalne forme organizovanja. „Kao profesor Pravnog fakulteta, ne mogu da podržavam nešto što je protivpravno. Dijaloga na plenumima nema, a ni istinske volje za njim,“ rekao je Petrov.
Profesor Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka složio se sa Petrovim stajalištem, naglašavajući da nije jasno ko stoji iza tih plenuma. „Ako je neko inkognito, to remeti balans potencijalnih pregovora,“ naglasio je Petričković, ističući da je čitava logistika orkestrirana.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da, bez obzira na plenum, konačne odluke donose profesori i drugi članovi akademske zajednice. „Na simboličkoj ravni, studenti nose sve, ali u smislu donošenja krajnjih odluka, to su profesori,“ izjavio je Stanković. On je ukazao na ozbiljnost situacije i značaj aktivnog uključivanja svih aktera u proces donošenja odluka.
U razgovoru sa studentima, Petrov je došao do saznanja da mnogi od njih osećaju frustraciju i nesigurnost. „Ponekad mi ne prija da idem na fakultet. Plenum deluje kao privid centralizacije, a postoji i pitanje da li postoji nadplenum,“ dodao je profesor. Tokom razgovora sa studentima koji su učestvovali u blokadama, on je primetio različite reakcije, od onih koji su bili zatvoreni za razgovor, do onih koji su izražavali želju da se situacija reši, ali nisu znali kako da to postignu.
Ova situacija ukazuje na potrebu za konstruktivnim dijalogom koji bi uključivao sve strane. Akademska zajednica treba da pronađe načine da se uspostavi komunikacija i razumevanje između studenata i profesora, kako bi se izbegle dalje tenzije. U suprotnom, tišina može postati znak propuštenih prilika za saradnju i napredak.
S obzirom na trenutne blokade i probleme sa kojima se suočavaju univerziteti, važno je da svi akteri preuzmu odgovornost i aktivno učestvuju u rešavanju situacije. U suprotnom, budućnost akademske zajednice može biti ugrožena, a studenti će se suočiti sa dodatnim preprekama u svom obrazovanju.
S obzirom na trenutne okolnosti, jasno je da je neophodno otvoriti vrata dijalogu i pronaći zajednički jezik kako bi se izgradila bolja i inkluzivnija akademska zajednica. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju moguće je prevazići trenutne izazove i stvoriti pozitivno okruženje za sve članove akademske zajednice.
