Nakon pandemije, mnogi evropski gradovi su se suočili sa izazovima masovnog turizma i preopterećenosti, što ih je nagnalo da preduzmu konkretne mere kako bi zaštitili svoje lokalne zajednice i istovremeno podržali ekonomije. U tom kontekstu, pet popularnih destinacija odlučilo je da uvede ulazne takse za turiste. Ove mere su usmerene na smanjenje broja posetilaca i očuvanje kvaliteta života lokalnog stanovništva.
Prva destinacija koja je uvela ulazne takse je Venecija, Italija. Turisti koji dolaze na jednodnevne izlete u ovaj prelepi grad moraju platiti taksu od 5 evra, pod uslovom da su rezervisali unapred. Ako rezervacija bude izvršena manje od četiri dana ranije, taksa se povećava na 10 evra. Ova mera se primenjuje određenim danima između aprila i jula, a prvi put je uvedena u aprilu 2023. godine, kada je obuhvatila ukupno 29 dana, većinom vikendima i državnim praznicima. Pored toga, uvedena su nova pravila za turističke grupe, čime je broj osoba u grupi ograničen na maksimalno 25, dok je turističkim vodičima zabranjeno korišćenje zvučnika.
Barselona, jedan od najposećenijih gradova u Španiji, suočava se sa sličnim problemima pretrpanosti, posebno tokom leta kada je veliki priliv posetilaca na mediteranskim plažama. Kako bi se suočili sa ovim izazovima, od aprila 2024. godine uvedena je dodatna taksa za turiste. Osim postojeće regionalne takse, posetioci će plaćati i gradsku nadoknadu od 3,25 evra po noćenju. Ukupan iznos zavisi od tipa smeštaja, pri čemu hoteli sa pet zvezdica naplaćuju i do 6,75 evra po noći.
Santjago de Kompostela, poznat po svojoj impozantnoj katedrali i baroknim građevinama, planira uvođenje turističke takse za sve hotele i smeštajne objekte. Ova taksa će se kretati između 0,50 i 2,50 evra po osobi, u zavisnosti od vrste i lokacije smeštaja. S obzirom na malu veličinu grada, lokalne vlasti smatraju da će ovo biti efikasan način za regulisanje broja posetilaca.
U Švajcarskoj, gradić Lauterbrunen, poznat po prelepim pejzažima, takođe planira uvođenje dnevne takse za turiste. Ova taksa će se kretati od 5 do 10 evra, a plaćaće se digitalno putem mobilnih telefona. Sa samo 2.400 stanovnika, lokalne vlasti se nadaju da će ovim merama smanjiti preopterećenje i očuvati prirodne lepote regiona.
Amsterdam, koji već sprovodi određene mere kontrole turizma, takođe planira povećanje turističkih taksi. Iako još uvek nije uvedena obavezna taksa pri ulasku u grad, vlasti su povećale postojeće takse za kratkoročno iznajmljivanje smeštaja, kako bi dodatno regulisali priliv turista i zaštitili kvalitet života svojih građana.
Sve ove mere predstavljaju deo šire strategije evropskih gradova da pronađu balans između turističke privrede i očuvanja lokalnih zajednica. U svetlu pandemije, mnogi gradovi su shvatili da je neophodno redefinisati pristup turizmu kako bi se očuvala autentičnost i kvalitet života lokalnog stanovništva. Uvođenje taksi i drugih regulativa može delovati kao prepreka za turiste, ali vlasti veruju da će dugoročno doneti koristi i omogućiti održiviji razvoj turizma.
Kako se gradovi suočavaju sa izazovima masovnog turizma, očekuje se da će slične mere biti uvedene i u drugim popularnim destinacijama širom Evrope. Uzimajući u obzir sve veći pritisak na lokalne resurse i infrastrukturu, očigledno je da je potreba za održivim turizmom postala hitna tema među evropskim vlastima.
