Dragana Đuranović, donedavna sudija Ustavnog suda Crne Gore, podnela je 12. februara tužbu Osnovnom sudu u Podgorici protiv države i Skupštine Crne Gore. U tužbi se navodi da je konstatacija parlamenta o prestanku njene sudijske funkcije, doneta u decembru prošle godine, „apsolutno ništavna“. Đuranović traži da sud uvede privremenu meru vraćanja na funkciju u Ustavnom sudu i da utvrdi da je Skupština diskriminisala nju na osnovu starosne dobi.
Skupština je 17. decembra 2022. godine konstatovala prestanak njenog mandata, i to uz protivljenje opozicije predvođene Demokratskom partijom socijalista (DPS). Iste te godine, Ustavni odbor je doneo zaključak da je Đuranović stekla uslov za penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO). Sudije Ustavnog suda su se, međutim, većinom glasova izjasnile da je Đuranović trebala otići u penziju po Zakonu o radu, a ne po Zakonu o PIO.
Đuranović smatra da je njen slučaj diskriminatorski jer se Zakon o PIO primenjuje isključivo na nju, dok su se ostalim sudijama Ustavnog suda primenili drugi propisi. Kao primer navodi bivšeg sudiju Milorada Gogića, koji je otišao u penziju sa 66 godina po Zakonu o radu, kao i sudiju Budimira Šćepanovića, za koga je Ustavni sud utvrdio da mu pripada penzija prema Zakonu o radu.
Tokom svoje kandidature za sudiju Ustavnog suda, Đuranović je priznala da je članica DPS-a, ali je naglasila da to ne bi trebalo da utiče na njen rad u Ustavnom sudu. Ona je istakla da je od 2017. godine zvanično član stranke, ali da nije aktivna u partijskim organima.
U tužbi Đuranović navodi da su sudije koje su u trenutku prestanka funkcije imale više od 65 godina života i 40 godina radnog staža nastavile da obavljaju svoje dužnosti. Od osnivanja Ustavnog suda 1964. godine, svi sudije su prestajali s radom po Zakonu o radu, a ne po Zakonu o PIO. Đuranović naglašava da je do 2024. godine prestanak funkcije dvoje sudija Ustavnog suda usledio kada su navršili 67 godina, dok su trojica otišla u penziju sa 66 godina.
Ona ukazuje na to da se Skupština „izuzetno žurila“ da joj konstatira prestanak funkcije pre nego što je napunila 65 godina, što je samo dan pre njenog rođendana, koji je 18. decembra. Ova situacija postavlja pitanja o zakonitosti i pravilnosti odluka Skupštine u vezi sa starosnim limitima za sudije, kao i o eventualnoj diskriminaciji na osnovu godina.
Đuranović takođe ističe da su mnoge sudije savremenog doba nastavile da rade i nakon što su ispunile uslove za penziju, što dodatno komplikuje njen slučaj. Ova tužba nije samo pravno pitanje, već i pitanje koje se tiče načina na koji se u Crnoj Gori tretiraju sudije Ustavnog suda.
U ovom kontekstu, njena situacija može da otvori širu diskusiju o pravilima koja se primenjuju na sudije i njihovim pravima. Ako sud potvrdi njene tvrdnje, to bi moglo imati značajne posledice ne samo za Đuranović, već i za buduće slučajeve u kojima bi se moglo sumnjati u pravednost zakonodavnih odluka.
Ova situacija takođe može uticati na percepciju javnosti o pravdi i nezavisnosti sudstva u Crnoj Gori. U svetlu ovih događaja, važnost transparentnosti i pravične primene zakona postaje sve jasnija, jer građani očekuju da institucije budu poštene i dosledne u svojim odlukama.
Đuranovićeva je, bez obzira na ishod tužbe, već postala simbol borbe za prava sudija u Crnoj Gori, a njen slučaj će sigurno biti u centru pažnje domaće javnosti i pravnih stručnjaka.
