Veliki broj Srba svakodnevno kupuje u pekarama, a sve više se suočava sa problemom pronalaženja dobrih pekara. Vlasnici pekara širom Beograda i drugih gradova u Srbiji se žale na nedostatak kvalitetne radne snage, posebno pekara, što postaje sve veći izazov. Iako su plate za ovaj posao visoke, čak i za početnike, mnogi se ne odlučuju za rad u pekarstvu. Plata može dostići i do 200.000 dinara, a osmočasovno radno vreme, uz dva dana odmora nedeljno, ne privlači mlade radnike.
Naser Idrizović, vlasnik pekare iz Mladenovca, zapošljava više od stotinu radnika u različitim sektorima, uključujući maloprodaju i ugostiteljstvo. On naglašava da je pre deset godina teško mogao da zamisli da će doći do ovakvog nedostatka radne snage. „Nije problem samo sa pekarima, radnika generalno nema ni u ostalim sektorima,“ objašnjava Idrizović. U potrazi je za magacionerom koji bi mogao da zaradi više od 100.000 dinara mesečno, ali i njega teško pronalazi.
Idrizović, kako bi zadržao radnike, pruža im bolje uslove rada, uključujući ukidanje noćnog rada i petodnevni radni tjedan. Njegovi pekari primaju plate od 120.000 do 200.000 dinara, a posmatra ih kao visokoobrazovani kadar. Iako cene rada ne prate porast cena proizvoda, vlasnici pekara nemaju izbora, pa se bore da zadrže svoje radnike. Idrizović smatra da društvo mora da se uključi kako bi održalo zanatlije, jer će u suprotnom biti suočeno sa ozbiljnim problemima.
U njegovoj pekari trenutno je na praksi učenik iz Smederevske Palanke, kojem je pružio stimulaciju kako bi ga motivisao. Obećao mu je stalan posao nakon završetka škole, a veruje da će postati šef proizvodnje. Idrizović ističe važnost stimulacije radnika i ulaganja u njih, smatrajući da poslodavci treba da ih tretiraju kao porodicu kako bi zajedno rasli i razvijali se.
Pitanje zadržavanja radnika postaje sve značajnije, s obzirom na to da sve više ljudi odlazi u inostranstvo za boljim prilikama. Idrizović naglašava da je ključno pružiti „svetske uslove“ rada, domaćinske odnose i posao bez prevelikog pritiska. Njegovi zaposleni imaju sve privilegije kao da rade u javnom sektoru. On smatra da je situacija u društvu pogrešno postavljena, jer se pokušava održati cena hleba radi socijalnog mira, što nije održivo.
Tokom posete jednoj pekari u Valensiji, svedočio je visokim cenama zanatskog hleba, koje se kreću od osam do 12,5 evra, dok su plate radnika slične onima u Srbiji. Idrizović je za to da svi u lancu proizvodnje, od seljaka do pekara, dobiju pravedan deo zarade. Kako on ističe, trenutno su plate u pekarstvu evropske, dok su cene proizvoda socijalne, što kao sistem nije održivo.
Većina pekara s kojima je razgovarao deli njegovo mišljenje o trenutnoj situaciji. Pre deset godina, vlasnici pekara su imali luksuz da se zahvaljuju nezadovoljnim radnicima, dok je danas situacija potpuno drugačija. S obzirom na trenutni nedostatak pekara, vlasnici su prisiljeni da razmišljaju o očuvanju radne snage i prilagođavanju uslova rada, kako bi privukli i zadržali zaposlene.
U svetlu ovih izazova, postavlja se pitanje budućnosti pekarstva u Srbiji. Kvalitetna radna snaga je ključna za opstanak ovog sektora, a vlasnici pekara moraju pronaći načine da privuku nove radnike i zadrže postojeće. U suprotnom, srpsko pekarstvo bi moglo biti suočeno sa ozbiljnim problemima, što bi imalo posledice ne samo za vlasnike, već i za potrošače koji zavise od svežeg hleba i peciva.
