Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, upozorio je na ozbiljnu krizu u pčelarstvu u Srbiji, posebno u Vojvodini, gde se beleži dramatično uginuće pčela. U nekim pčelinjacima, gubici su dostigli čak 100%. Ova situacija nije izolovana, već se širi kroz ceo region, a Živadinović ističe da je ovo samo deo problema koji bi mogao imati dalekosežne posledice.
Prema Živadinoviću, uzroci pomora pčela su višestruki. Klimatske promene, koje donose ekstremne suše i nenormalne kiše, značajno utiču na dostupnost kvalitetnog polena. U Vojvodini se suočavaju sa nedostatkom polena, dok na jugu Srbije dominira parazit varoa. Ovi problemi su dodatno pogoršani usled loše ishrane pčela, što ih čini podložnim bolestima.
Živadinović naglašava da klimatske promene ne utiču samo na dostupnost hrane za pčele, već i na pojavu novih parazita. U narednim godinama očekuje se dolazak tropilaelapsa, novog parazita koji bi mogao biti još opasniji od aktuelne varoe. Ovi procesi su prirodni, ali nedostatak polena i loša ishrana dodatno oslabljuju imunski sistem pčela, čineći ih još ranjivijim.
Veterinarski fakultet je uradio analize koje su pokazale prisutnost virusa akutne paralize, kao i hronične paralize pčela i virusa deformisanih krila. Ovi virusi su prisutni u kolonijama godinama, ali se njihova šteta povećava kada pčele pate od loše ishrane i oslabljenog imuniteta. Ove godine, pčelari će se suočiti sa dodatnim izazovima, jer će i preživele pčele biti slabije, što će uticati na njihovu produktivnost.
Živadinović upozorava da će problemi sa oprašivanjem biti značajni. Ova godina će verovatno doneti manji prinos u poljoprivredi zbog smanjenog broja pčela i njihove aktivnosti. Pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju, a njihovo smanjenje direktno utiče na kvalitet i količinu poljoprivrednih proizvoda. Uslovi u kojima se nalaze pčele, uključujući upotrebu pesticida, dodatno komplikuju situaciju.
Pčele su proglašene za najvažnije živo biće na planeti, jer oprašuju više od 80% gajenog bilja, a trećina hrane direktno zavisi od njihovog delovanja. Živadinović naglašava da bi, ukoliko bi pčele nestale, svet mogao da izgubi dve trećine hrane u roku od nekoliko godina. Med, iako važan, nije najznačajniji proizvod pčela; njihov doprinos ekosistemu je mnogo širi.
S obzirom na trenutnu situaciju, pčelari su suočeni sa izazovima koji zahtevaju hitnu akciju i rešenja. Očigledno je da se moraju preduzeti koraci kako bi se zaštitile pčele i osigurao njihov opstanak. To uključuje podizanje svesti o važnosti pčela, bolju regulaciju u vezi sa upotrebom pesticida, kao i podršku pčelarima u borbi protiv bolesti i parazita.
Na kraju, Živadinović podseća da je neophodno raditi na očuvanju pčela, jer one ne samo da proizvode med, već igraju ključnu ulogu u održavanju ekosistema i poljoprivrede. U budućnosti, svako od nas mora biti svestan njihove važnosti i učiniti sve što je moguće kako bi ih zaštitili. Samo tako možemo osigurati zdravu i plodnu budućnost za našu planetu.
