Promena klime, niža otkupna cena meda i povećanje broja falsifikata na tržištu predstavljaju ozbiljne izazove za pčelare. Dok neki uspevaju da se prilagode i opstanu, mnogi odustaju od pčelarstva. Ove godine, na Sajmu meda u Beogradu, primetan je trend smanjenja broja izlagača, što dodatno ukazuje na krizu u ovoj industriji.
Falsifikovani med, koji je nekada bio retkost, sada je postao gotovo svakodnevna pojava. Na svetskom nivou, samo u svakoj trećoj tegli može se naći pravi med. Stručnjaci priznaju da je teško razlikovati pravi od veštačkog meda bez laboratorijskih analiza. „Falsifikati su toliko vešti da prevaraju čak i one koji se decenijama bave pčelarstvom“, istakao je prof. dr Slađan Rašić, predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda.
U proteklih pet godina, otkupna cena meda drastično je pala sa sedam evra po kilogramu na samo tri evra. Ova kriza dodatno pogoršava situaciju za pčelare, koji se suočavaju s konkurencijom jeftinijih, falsifikovanih proizvoda. „Koriste se razne melase i sirupi koji su daleko jeftiniji u nabavci, a na tržištu se prodaju po znatno višim cenama“, rekao je Zoran Krstić, pčelar iz Vlasotinca. On naglašava da prirodan med ne bi trebao da košta manje od hiljadu dinara po tegli kako bi pčelari mogli da ostvare profit.
Mnogi pčelari su se suočili s izazovima i odustali od proizvodnje. Đorđe Radovanović, pčelar sa Sokolskih planina, ističe da je teško pronaći ekonomsku računicu u pčelarstvu, te da su mnogi kolege nakon nekoliko godina prestali da se bave ovim poslom.
Kako potrošači da prepoznaju pravi med, kada su falsifikatori sposobni da prevare čak i stručnjake? Odgovor se može pronaći u tradiciji i poverenju. Na primer, porodica Milojković iz Homoljskih planina ima više od 600 košnica i proizvodi med već više od pola veka. „Imamo mušterije u Beogradu i Novom Sadu, šaljemo med pouzećem“, rekla je Svetlana Milojković, dodajući da prodaju različite vrste meda, uključujući bagremov, livadski, šumski i lipov.
Pčele su, osim što proizvode med, i ključni oprašivači biljaka. Albert Ajnštajn je govorio o tome da bi nestanak pčela doveo do katastrofalnih posledica po život na Zemlji. Nažalost, ljudski nemar i korišćenje hemikalija često dovode do ugrožavanja pčela.
Osim ekonomskih izazova, pčelari se bore i sa klimatskim promenama koje utiču na proizvodnju meda. Promene u temperaturama i padavinama mogu drastično uticati na cvetanje biljaka i dostupnost nektara, što direktno utiče na količinu i kvalitet meda.
Kako bi se borili protiv ovih izazova, pčelari se oslanjaju na zajedničke napore i saradnju. Postoji potreba za jačanjem udruženja pčelara koja bi mogla da se bore protiv falsifikata i da promovišu kvalitetan, prirodan med. Takođe, edukacija potrošača o tome kako prepoznati pravi med može značajno doprineti zaštiti domaće proizvodnje.
U svetlu svih ovih izazova, jasno je da je budućnost pčelarstva u Srbiji neizvesna. Potrebno je donošenje strategija koje će pomoći pčelarima da se prilagode tržišnim uslovima i očuvaju ovo važno zanimanje koje je ključno za očuvanje ekosistema. Samo kroz zajednički rad i inovacije pčelari će moći da prevaziđu trenutne probleme i osiguraju održivu budućnost za svoje porodice i zajednice.
