Jedna od najkontroverznijih biljaka koje su se pojavile u Srbiji je paulovnija. Ova biljka je od samog početka izazivala brojne nedoumice među onima koji su je želeli gajiti. Mnogi su se susretali s prevarama prilikom kupovine sadnog materijala, gde su dobijali nešto sasvim drugo od onoga što su platili. Osim toga, mnogi su nabavljali loš sadni materijal ili nisu bili svesni postojanja više vrsta paulovnije, od kojih većina nije pogodna za naše podneblje.
Usprkos početnim problemima, održali su se samo oni koji su ozbiljno pristupili uzgoju ove biljke. Ovi uzgajivači su se dobro informisali o vrsti, pravilno birali sadni materijal kod proverenih proizvođača i pratili savete stručnjaka. Iako su se suočili s izazovima, paulovnija ostaje biljka koja izuzetno brzo raste i čija je upotreba raznovrsna.
Paulovnija se odlikuje odličnim izolacionim svojstvima, zahvaljujući vlaknasto-poroznoj strukturi koja je otporna na vlagu. Osim što se koristi u građevinarstvu, može poslužiti i kao ogrev, a takođe je i medonosna biljka, što je čini korisnom za pčelarstvo. Postoji devet vrsta paulovnije, kao i mnogi hibridi, pri čemu se za uslove u Srbiji preporučuje hibrid Paulownia bellisia. Ovaj hibrid je prilagođen našim klimatskim uslovima i nije invazivan.
Za stablo paulovnije je karakteristično to što se može seći ranije za ogrev, dok je za tehničku eksploataciju potrebno osam do deset godina rasta nakon čepovanja. Paulovnija uspeva na nadmorskoj visini do 1.200 metara, ali zahteva specifične uslove. Teške uslove za njen rast stvaraju kisela zemljišta i zabarene površine, kao i zemljišta s visokim podzemnim vodama. Takođe, paulovnija nije imuna na napade raznih štetočina.
U industriji, drvo paulovnije se koristi za izradu muzičkih instrumenata, brodogradnju, avio-industriju, kao i za izradu nameštaja, igračaka i drugih drvenih predmeta. Njena široka primena čini je veoma vrednom biljkom na tržištu.
Paulovnija se smatra jednim od najbrže rastućih drveća na svetu. Tokom prve vegetacijske sezone može dostići visinu od šest metara, dok svake naredne godine može dobiti dodatna tri do četiri centimetra u prečniku. U idealnim uslovima, stabla paulovnije mogu dostići visinu od 20 metara i obim debla od 40 cm za pet do sedam godina, a spremna su za industrijsku upotrebu za sedam do deset godina.
Jedan od značajnih faktora za profitabilnost uzgoja paulovnije jeste njena energetska vrednost. Stabla paulovnije gori kao plin, a kalorijska vrednost jednog kubika ovog drveta je ekvivalentna kalorijskoj vrednosti jednog kubika mrkog uglja. Na hektaru zemljišta može se posaditi oko 6.200 sadnica, a nakon četiri godine, jedan hektar može doneti zaradu i do 50.000 evra, što čini uzgoj paulovnije privlačnim za investitore i poljoprivrednike.
U zaključku, iako je uzgoj paulovnije u Srbiji imao svoje izazove, ona predstavlja izuzetno korisnu i profitabilnu biljku za poljoprivrednike koji su spremni da se posvete njenom uzgoju. Uz pravilan pristup i informisanje o vrstama i uslovima uzgoja, paulovnija može postati značajan izvor prihoda i održive upotrebe u različitim industrijama.
