U Hrvatskoj, sve veći broj visokoobrazovanih radnika suočava se sa problemom niskih plata koje ne odražavaju njihov trud i godine školovanja. Istovremeno, potražnja za zanatskim zanimanjima raste, a sa njom i zarade. Ova situacija je izazvala raspravu među korisnicima na Redditu, gde su mnogi otvoreno govorili o najisplativijim poslovima u zemlji. Jedan od komentara posebno je privukao pažnju, a to je da berberi zarađuju pristojne sume novca, čak i bez bakšiša.
Jedan korisnik je proračunao da berberi mogu zaraditi 15 evra po klijentu, što može da iznosi 240 evra za osam sati rada, odnosno 1.200 evra nedeljno. Ova računica jasno ukazuje na to da zanatski poslovi, kao što su frizeri, vodoinstalateri i električari, mogu doneti značajne prihode, a pritom ne zahtevaju višegodišnje akademsko obrazovanje. U komentarima se ističe da je zanimanje frizerke za žene i vodoinstalatera za muškarce posebno atraktivno, jer je potrebno malo ulaganja i brzo se uči.
Pored frizera i vodoinstalatera, električari takođe beleže visoke zarade. Korisnici na Redditu su naglasili da „dižu masne pare“, dok se fizički zahtevniji poslovi, poput štemovanja zidova, često obavljaju od strane pomoćnih radnika. Ova situacija ukazuje na sve veću potražnju za zanatima, koja ne pokazuje znakove opadanja.
Slična situacija se može primetiti i u Srbiji, gde su zanatska zanimanja postala sve traženija. Dobri majstori, poput frizera, vodoinstalatera i električara, gotovo da biraju klijente, dok su cene njihovih usluga značajno porasle. U većim gradovima, ovi radnici mogu da zarađuju nekoliko stotina evra dnevno, što dodatno pokazuje atraktivnost ovih zanimanja.
Nasuprot tome, inženjeri građevine, arhitekture i mašinstva često se suočavaju sa problemom potplaćenosti. Iako su ti radnici proveli godine ulažući u svoje obrazovanje, njihova primanja često ne odgovaraju njihovim kvalifikacijama i znanju. Ova razlika u platama između zanatskih i visokoobrazovanih zanimanja postavlja pitanje o vrednosti različitih poslova u društvu i o tome kako se oni vrednuju.
U razgovorima se često naglašava da zanatska zanimanja nude ne samo visoku zaradu, već i stabilnost, dok su mnogi visokoobrazovani radnici suočeni sa nesigurnim poslovima i niskim platama. Ova situacija može dovesti do promene u percepciji važnosti obrazovanja i radnog iskustva, posebno kada se uzmu u obzir ekonomski faktori.
Kao rezultat, sve više mladih ljudi razmatra mogućnost zaposlenja u zanatskim zanimanjima, umesto da se upisuju na fakultete i troše godine na obrazovanje koje možda neće doneti očekivane rezultate. Ova promjena može imati dugoročne posledice po tržište rada, kao i po obrazovni sistem u zemlji.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Hrvatskoj i Srbiji pokazuje sve veću potražnju za zanatskim zanimanjima, dok visokoobrazovani radnici često ostaju nezadovoljni svojim platama. Ova tema otvara vrata za dalju raspravu o vrednosti obrazovanja, stabilnosti poslova i ekonomskim prilikama koje se nude različitim zanimanjima. Vreme će pokazati kako će se ova dinamika razvijati i kako će uticati na buduće generacije radnika.
