U manastiru Savina održan je parastos stradalima u Jasenovcu i drugim logorima tokom Drugog svetskog rata. Ova ceremonija se organizuje svake godine u znak sećanja na žrtve, a ove godine obeležava osam decenija od proboja poslednje grupe zatvorenika iz sistema koncentracionih logora Jasenovac. Parastos su služili sveštenici i monasi arhijerejskog namesništva Topaljsko-hercegnovskog, uz podršku Uprave manastira, Kola srpskih sestara Herceg Novi i NVO Srpski soko.
Protojerej Nikola Todorović je u svom obraćanju naglasio važnost pamćenja i obaveze koje imamo prema onima koji su stradali. Istakao je da nas obavezuju svi oni koji su sledili blagoslov Svetog Save, kao i sveta mesta poput manastira Savina. On se prisetio reči patrijarha Germana, koji je rekao: „Mi praštamo, ali ne zaboravljamo“. Ova rečenica je od velikog značaja, jer nas podseća na važnost sećanja na žrtve i na to da ne smemo zaboraviti prošlost.
Protojerej je istakao da je Jasenovac mesto koje nas obavezuje da se molimo Bogu. On je naglasio da je srpski narod kroz istoriju nosio svoj krst, a da nema drugog krsta osim onog cara Lazara i krsta jasenovačkog. Ovaj krst, prema njegovim rečima, predstavlja simbol borbe i stradanja srpskog naroda.
U svom govoru, Todorović je ukazao na to da bi bilo korisno da se učenici i mladi dovedu u manastir kako bi učili o svojoj istoriji. Predložio je da posete Krf i Kosovo u znak sećanja i časti prema svojim precima. Smatra da je važno da se ističe značaj istorije i da se kroz obrazovanje prenose vrednosti i sećanja na žrtve.
Ceremonija je imala emotivan ton, a učesnici su se poklonili žrtvama, izgovarajući molitve i svetim običajima odajući počast onima koji su stradali. Ovakvi događaji su od suštinskog značaja za očuvanje kolektivnog sećanja i identiteta srpskog naroda. Kroz ovakve rituale, nova generacija može da razume težinu istorije i značaj sećanja.
U Jasenovcu je, tokom Drugog svetskog rata, ubijeno više od 700.000 ljudi, među kojima su bili Srbi, Jevreji, Romi i drugi. Ove brojke svedoče o razmerama stradanja i genocida koji su se dogodili u tom periodu. Manastir Savina, kao jedan od važnih duhovnih centara, igra značajnu ulogu u očuvanju sećanja na žrtve i pružanju duhovne podrške onima koji su preživeli.
Protojerej je naglasio da je važno da se ne zaboravi na bol i patnju žrtava, već da se kroz sećanje i molitvu izgrade temelji za bolju budućnost. On je pozvao sve prisutne da postanu svesni svoje istorije i da se trude da čuvaju sećanje na one koji su stradali zbog svoje vere i nacionalnosti.
U zaključku, parastos u manastiru Savina predstavlja više od jednostavne ceremonije. To je poziv na jedinstvo, sećanje i obavezu da se nastavi borba za pravdu i istinu. U svetu punom izazova, važno je očuvati sećanje na žrtve i preneti tu težinu na mlađe generacije, kako bi se obezbedila bolja i pravednija budućnost.
