Svetska potrošnja vina u 2024. godini doživela je značajan pad, dostigavši najniži nivo u više od šest decenija. Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV) je objavila da je globalna potrošnja vina iznosila 214,2 miliona hektolitara, što predstavlja smanjenje od 3,3% u odnosu na prošlu godinu i najniži nivo od 1961. godine. U to vreme, ukupna potrošnja je iznosila 213,6 miliona hektolitara. Ovaj trend predstavlja ozbiljan problem za vinsku industriju, koja se suočava sa raznim rizicima, uključujući klimatske promene, američke carine i promene u navikama potrošnje.
Osim potrošnje, globalna proizvodnja vina takođe je pala, i to za 4,8%, što je dovelo do proizvodnje od 225,8 miliona hektolitara. Ovo je takođe najniži nivo u više od 60 godina. Šef sektora za statistiku u OIV-u, Đorđo Delgroso, rekao je da je industriju pogodila „savršena oluja“ koja uključuje zabrinutost za zdravlje, inflaciju, geopolitičke nestabilnosti i promene u potrošačkom ponašanju. Od 2019. do 2023. godine, ukupna potrošnja vina opala je za 12%, dok je prosečna cena boce porasla za oko 30%.
U Sjedinjenim Američkim Državama, gde je potrošnja vina najveća na svetu, zabeležen je pad od 5,8%, što iznosi 33,3 miliona hektolitara. Delgroso je upozorio da bi carine koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp mogle dodatno naškoditi industriji. Situacija u Kini je slična, jer prodaja vina još uvek nije dostigla nivo pre pandemije korona virusa, dok je u Evropi, koja čini skoro polovinu svetskog tržišta, potrošnja pala za 2,8%.
Francuska, kao poznata vinska zemlja, takođe je zabeležila pad potrošnje od 3,6%. Nasuprot tome, Španija i Portugal su jedine zemlje koje su zabeležile rast potrošnje. Proizvodnja vina je dodatno pogođena vremenskim uslovima, kao što su obilne padavine i suše, što je uticalo na kvalitet i kvantitet proizvedenog vina.
Italija i dalje drži poziciju vodećeg svetskog proizvođača vina sa 44 miliona hektolitara, dok je proizvodnja u Francuskoj pala za 23%, na 36,1 milion hektolitara, što predstavlja najniži nivo od 1957. godine. Španija je proizvela 31 milion hektolitara, dok je proizvodnja u SAD-u opala za 17,2%, na 21,1 milion hektolitara, ponajviše zbog ekstremnih vremenskih uslova.
OIV je izneo upozorenje da ne može sa sigurnošću predvideti da li će potrošnja vina ponovo rasti. Kompanije iz industrije, poput francuskog lanca vinoteka „Nicolas“, ukazuju na „generacijsku promenu“ u odnosu prema alkoholu, sugerišući da mlađe generacije manje konzumiraju alkoholna pića. Ova promena može dodatno uticati na budućnost vinske industrije i potražnju za vinom.
Osim ekonomskih i klimatskih faktora, i promene u stilovima života i navikama potrošnje igraju značajnu ulogu u trenutnoj situaciji. Potrošači postaju sve svesniji zdravstvenih implikacija konzumacije alkohola, što može uticati na njihovu odluku da biraju vino ili neka druga pića. U ovom kontekstu, vinska industrija se suočava s izazovima i potrebom za prilagođavanjem kako bi zadržala svoju relevantnost i privukla nove potrošače.
U svetlu svih ovih faktora, budućnost vinske industrije ostaje neizvesna. Potrebno je više istraživanja i inovacija kako bi se odgovorilo na promene u potrošačkom ponašanju i kako bi se osigurala održivost proizvodnje vina. U međuvremenu, proizvođači vina i trgovci će morati da se prilagode novim trendovima kako bi opstali u sve izazovnijem okruženju.
