Evropska centralna banka (ECB) je 23. avgusta 2023. godine smanjila svoje referentne kamatne stope na 2,25%, što označava nastavak trenda opadanja cena novca koji je započeo u septembru 2023. godine. U prethodnim godinama, kamatne stope su bile iznad 4%, dok su u ovoj godini pale ispod 3%. Ove promene direktno utiču na komercijalne banke, koje su, u skladu sa ECB, prilagodile svoje kamate, a to se može videti i na popularnom indeksu euribor.
Euribor, koji predstavlja cenu novca na međubankarskom tržištu, trenutno iznosi 2,19% za šestomesečnu stopu. Ova stopa je ključna za određivanje kamata na mnoge kredite sa varijabilnom kamatom u Srbiji, a očekuje se da će njen pad dovesti do smanjenja kamatnih stopa i za kredite u evrima.
Povećanje kamatnih stopa ECB može se smatrati dobrim znakom za zadužene građane u Srbiji, jer bi moglo doći do smanjenja kamata za otprilike 0,25 procentnih poena. Ipak, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da ne prate sve banke kretanja euribora. Prosečna ponderisana kamatna stopa na keš kredite ročnosti od jedne do pet godina ostala je na nivou od 3,5% od marta 2024. godine, uprkos opadanju euribora.
Za stambene kredite situacija je još teža, jer su kamate, koje sada iznose 5,02%, veće nego u septembru 2023. godine. Iako guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, ističe da je bankarski sektor bio umeren sa profitima od kamata, evidentno je da neke banke bolje prate tržišne trendove od drugih.
S obzirom na trenutne ekonomske prilike, budućnost kamatnih stopa na kredite u Srbiji zavisiće od odluka ECB. Na konferenciji za štampu, predsednica ECB, Kristin Lagarde, istakla je da evro zona postepeno gradi otpornost na globalne šokove, ali da su izgledi za privredni rast pogoršani zbog rastućih trgovinskih tenzija.
Inflacija u evrozoni je pala na 2,2% u martu, dok je srednjeročni cilj ECB 2%. Međutim, neizvesnost oko trgovinskih odnosa, posebno američkih carinskih politika, može uticati na inflaciju i ekonomski rast. Cene energije su opale, ali su cene hrane porasle, a rast plata je usporen, što može dodatno uticati na potražnju i potrošnju građana.
Globalna fragmentacija lanaca snabdevanja može povećati inflaciju zbog rasta uvoznih cena, dok najavljeni rast potrošnje na odbranu i infrastrukturu takođe može doprineti inflaciji na srednji rok. Na pitanje novinara o mogućem padu kamata i jeftinijim kreditima, Lagarde je odgovorila da ECB trenutno ne može dati konkretne prognoze.
S obzirom na sve navedeno, građani Srbije i dalje ostaju u neizvesnosti kada je u pitanju budućnost kamatnih stopa i kredita. ECB je jasna u svojim namerama da prati situaciju, ali trenutni globalni ekonomski izazovi otežavaju preciznu prognozu.
U zaključku, dok su smanjenja kamatnih stopa ECB pozitivna vest za zadužene građane, neizvesnost u globalnoj ekonomiji i različita prilagođavanja banaka u Srbiji ukazuju na to da će realni efekti ovih smanjenja varirati. U narednim mesecima biće važno pratiti kako će se situacija razvijati na evropskom i globalnom tržištu, a time i u domaćoj ekonomiji.
