Zemljotres jačine 5,7 stepeni po Rihteru pogodio je u 4.06 časova Crnu Goru. Potres je registrovan na području Nikšića, a do 5 časova usledila je serija jačih i slabijih potresa.
Odmah nakon snažnog potresa usledio je zemljotres jačine 3,4 stepena, a onda je na gotovo svakih deset minuta tlo podrhtavalo. „Ovo ne prestaje da trese“, kažu nam građani Crne Gore koji ne spavaju već sat vremena.
Prema podacima Seizmološkog zavoda Srbije, nakon prvobitnog potresa usledilo je još devet zemljotresa do 5 časova. Najjači je bio 3,4 stepena koji je registrovan u 4.14 časova. U 4.57 regiostrovan je potres 2,4 stepeni po Rihteru. U ovom trenutku nema informacija o materijalnoj šteti i povređenima. Potres se osetio u čitavom regionu, a probudio je i stanovnike Beograda.
Ovo je samo jedan u nizu zemljotresa koji su zabeleženi u regionu tokom poslednjih nekoliko godina. Istraživanja pokazuju da se Balkanski region nalazi na geološki nestabilnom području, poznat kao Jadransko-mikroplakonski sistem. Ovo područje se prostire od Italije, preko Crne Gore i Albanije, sve do Grčke i Turske.
Na ovom području se susreću dve tektonska ploče, Apulijska i Dinaridska, koje izazivaju česte seizmičke aktivnosti. Zbog ovoga, Balkan je poznat po čestim zemljotresima koji mogu biti različitih jačina i intenziteta.
Zemljotresi se formiraju kao rezultat pomeranja tektonskih ploča koje se nalaze ispod zemljine površine. Kada ove ploče dođu u kontakt i dođe do trenja između njih, dolazi do oslobađanja ogromne količine energije, što izaziva podrhtavanje tla.
Međutim, i pored toga što su zemljotresi prirodni fenomeni, oni mogu imati razarajuće posledice po ljude i njihovu imovinu. Stoga je važno da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se smanjio rizik od zemljotresa i zaštitili životi i imovina građana.
Jedna od najvažnijih mera za zaštitu od zemljotresa je izgradnja zgrada i infrastrukture koje su otporne na seizmičke aktivnosti. Ovo podrazumeva primenu odgovarajućih građevinskih standarda i tehnologija kako bi se smanjio rizik od urušavanja zgrada tokom zemljotresa.
Takođe, važno je da građani budu obrazovani o merama zaštite u slučaju zemljotresa i da znaju kako da se ponašaju tokom i nakon potresa. Ovo može uključivati izbegavanje visokih zgrada, traženje skloništa ispod čvrstih predmeta, i pripremu plana evakuacije za slučaj hitne situacije.
Institucije i organizacije treba da imaju uspostavljene planove za reagovanje u slučaju zemljotresa, uključujući timove za hitne intervencije, skladišta sa opremom za spašavanje i komunikacione sisteme kako bi se pružila pomoć građanima u hitnim situacijama.
Pored toga, važno je sprovesti redovne procene rizika od zemljotresa i ulagati u istraživanja koja će omogućiti bolje razumevanje seizmičke aktivnosti na određenom području. Ovo će omogućiti efikasnije planiranje i pripremu za potencijalne zemljotrese, što će rezultirati smanjenjem rizika i posledica ovih prirodnih katastrofa.
Zemljotresi su neizbežni deo geološke aktivnosti planete Zemlje, ali sa odgovarajućim merama zaštite i pripreme, mogu se smanjiti štete i zaštiti životi građana. Kroz kontinuirano ulaganje u prevenciju i reagovanje na zemljotrese, možemo graditi otpornije zajednice i smanjiti negativne posledice ovih prirodnih događaja.
