Egejsko more je dom jednom malom ostrvu koje je svima pokazalo ne samo da je energetski samostalno, ve je prvo na svetu po tome to ne proizvodi ni gram otpada.
Tilos se nalazi u arhipelagu Dodekanez, u jugoistonom delu Egejskog mora. Idilino i atraktivno, deluje na prvu kao i sva druga divna grka ostrva. Netaknuta priroda, tirkizno more i romantine luke samo su deo prie koje ostrvo pripoveda.
Najvea zanimljivost lei u injenici da je Tilos za sada prvo i jedino ostrvo na svetu koje ne proizvodi otpad. Narod na Tilosu je oduvek bio napredan i humanistiki nastrojen, uvek se prednost davala javnom zdravlju, ljudskim pravima i ekologiji.
Na ostrvu ivi neto manje od 800 stanovnika, i svi oni ive u nacionalnom parku sa neverovatnom bioraznolikou. Upravo tu je pre nekoliko godina otvorena prva grka hibridna elektrana na energiju vetra i sunca, to im je omoguilo da budu energetski potpuno samostalni.
To je stanovnitvu dalo priliku da koristi elektrina vozila, pa je logino sledei korak podrazumevao smanjivanje otpada. Tilos trenutno reciklira vie od 80% otpada, to je najvea stopa recikliranja na svetu. Danas, oni nemaju kante za smee, ve Centar za kreativno recikliranje.
Zero-waste politika je privukla i ekoloki osveene posetioce, stvorila nove ekonomske prilike vezane za primenu obnovljivih izvora energije. To je takoe i pokrenulo eko-turizam i odrivu poljoprivredu, to je znaajno podstaklo lokalnu ekonomiju.
Tilos je svetli primer kako se sve moe ako se hoe, samosvest i disciplina, kao i briga o zdravlju i okolini napravila je na ostrvu oazu u kojoj ive sreni i zadovoljni stanovnici. Oni su pre svega toga, zdravi.
Na ostvru Tilos, sledei korak u smanjenju otpada je uvoenje eko-poslovanja, obrazovanja i drutvenih inicijativa. Lokalne kante za recikliranje transformisane su u Centar za kreativno recikliranje, gde se otpad pretvara u nove proizvode. Zapoeti projekt uveanjem recikliranja bilo je kljuno da bi se Tilos priblizio cilju postizanja nultog otpada.
Meutim, odravanje bioraznolikosti i bogate floru i faunu nacionalnog parka krajnji je prioritet za stanovnike Tilosa. Oni su odluili da se bave odrivom poljoprivredom, koristei samo prirodne resurse ostrva. Poljoprivrednici na ostrvu sade organske proizvode koji se uzgajaju bez upotrebe pesticida i herbicida, to pomae u odravanju biljnog i ivotinjskog sveta.
Pored toga, eko-turizam je postao sve popularnija grana na Tilosu. Posetioci ovog ostrva imaju priliku da se upuste u ekoloke ture, istraujui netaknutu prirodu i uivajui u aktivnostima kao to su planinarenje, voanje bicikla i ronjenje. Mnogi turisti dolaze na Tilos kako bi se upoznali sa odrivim praksama zajednice, ui od njih i inspirisali se za primenu ovih ideja u svom svakodnevnom ivotu.
Osim toga, lokalno stanovnitvo se trudi da promovie odrive navike i pome stanovnicima da eliminiu upotrebu plastike i jednokratnih proizvoda. U tu svrhu su organizovani razni radionice i edukativni programi za mlade, kako bi ih nauili znaaju recikliranja i zatite okoline.
Ostrvo Tilos postalo je primer za odrivi razvoj i pozitivan uticaj na okolinu. Njegova uspena tranzicija ka nultom otpadu i energetskoj samostalnosti inspirie druge zajednice i turiste da se pridrue u ovom globalnom tranzicionom pokretu ka odrivom i ekolokom naingu. Tilos je pokazao da se uz zajedniki trud i posveenost moe promeniti tok i kvalitet ivota, stvarajui sreniju, zdraviju i odriviju budunost za sve nas.
Na ostrvu Tilos, sledei korak u smanjenju otpada je uvoenje eko-poslovanja, obrazovanja i drutvenih inicijativa. Lokalne kante za recikliranje transformisane su u Centar za kreativno recikliranje, gde se otpad pretvara u nove proizvode. Zapoeti projekt uveanjem recikliranja bilo je kljuno da bi se Tilos priblizio cilju postizanja nultog otpada.
Meutim, odravanje bioraznolikosti i bogate floru i faunu nacionalnog parka krajnji je prioritet za stanovnike Tilosa. Oni su odluili da se bave odrivom poljoprivredom, koristei samo prirodne resurse ostrva. Poljoprivrednici na ostrvu sade organske proizvode koji se uzgajaju bez upotrebe pesticida i herbicida, to pomae u odravanju biljnog i ivotinjskog sveta.
Pored toga, eko-turizam je postao sve popularnija grana na Tilosu. Posetioci ovog ostrva imaju priliku da se upuste u ekoloke ture, istraujui netaknutu prirodu i uivajui u aktivnostima kao to su planinarenje, voanje bicikla i ronjenje. Mnogi turisti dolaze na Tilos kako bi se upoznali sa odrivim praksama zajednice, ui od njih i inspirisali se za primenu ovih ideja u svom svakodnevnom ivotu.
Osim toga, lokalno stanovnitvo se trudi da promovie odrive navike i pome stanovnicima da eliminiu upotrebu plastike i jednokratnih proizvoda. U tu svrhu su organizovani razni radionice i edukativni programi za mlade, kako bi ih nauili znaaju recikliranja i zatite okoline.
Ostrvo Tilos postalo je primer za odrivi razvoj i pozitivan uticaj na okolinu. Njegova uspena tranzicija ka nultom otpadu i energetskoj samostalnosti inspirie druge zajednice i turiste da se pridrue u ovom globalnom tranzicionom pokretu ka odrivom i ekolokom naingu. Tilos je pokazao da se uz zajedniki trud i posveenost moe promeniti tok i kvalitet ivota, stvarajui sreniju, zdraviju i odriviju budunost za sve nas.
