Države članice Evropske unije su suočene s kritikama zbog kašnjenja u sprovođenju novog zakona koji cilja na obezbeđivanje pristojnih plata za sve radnike, upozorila je Evropska konfederacija sindikata (ETUC).

Prema istraživanju ovog tela, sedam zemalja EU nije ni započelo proces usvajanja zakona o minimalnoj zaradi.

Novi zakoni EU, doneti u junu 2022. godine nakon velikih inflacija širom kontinenta, trebaju biti ugrađeni u nacionalno zakonodavstvo kako bi stupili na snagu – međutim, Francuska, Italija, Portugal, Kipar, Estonija, Litvanija i Malta nisu započeli proces implementacije, navodi ETUC.

„Direktiva koja garantuje minimalnu zaradu je nešto što radnici očekuju već dve godine, i ne bi trebalo da čekaju duže“, izjavila je Tea Jarc, konfederalna sekretarka ETUC.

ETUC ističe da će Direktiva biti od koristi za oko 20 miliona radnika, ali smatra da je minimalna zarada, definisana kao određeni procenat prosečne plate, dovoljno visoka samo u dve države članice EU.

Nakon što su zakonodavci i vlade usaglasili nova pravila EU u junu 2022. godine, evropski komesar Nikolas Šmit pozdravio je ove mere istakavši da će pomoći radnicima koji zarađuju minimalnu platu da žive dostojanstveno u vreme kada brinu o visokim troškovima.

Ipak, protivljenje su izrazile Danska i Švedska, kao i brojne kompanije koje su se bojale dodatnih troškova.

Nivo bruto minimalne zarade u EU veoma varira, od 477 evra mesečno u Bugarskoj do 2571 evra u Luksemburgu.

Zakon ne zahteva da države odrede minimalnu zaradu, ali države koje jesu to učinile moraju adekvatno ažurirati tu cifru.

Evropska komisija je odgovorna za sprovođenje zakona EU i može tužiti vlade koje ne preduzmu neophodne korake, iako se to obično dešava nakon isteka roka, u ovom slučaju 15. novembar.